NYC

Anderson spada u modernisticke teoreticare nacije i nacionalizma, koliko se ja sjecam. Tu je jos i Hobsbawm, amo rec od istaknutijih i oni ukratko, koliko me pamcenje sluzi, zagovaraju reoriju po kojoj su nacije izmisljene zajednice, koje su nastale u 19. st., mada sad neki novi zagovornici modernisticke teorije tu granicu pomicu prema 18, 17 i 16 stoljecu. Nacije su uglavnom plod odjeka velike francuske revolucije, a u jednu ruku i posljedica instrumentaliziranja velikih masa od strane mocnika - politicara.

Sa njima se bas ne slazu perenijalisti, odnosno oni teroeticari koji smatraju da je i prije konacnog oblikovanja nacija i nacionalnih drzava u 19. stoljecu, postojao neki oblik nacionalne svijesti, ali ne naravno onaj kao danas. Uz neke povjesnicare, npr. Susan Reynolds, John Armstrong , Anthony Smith, John Hutchinson itd., tu su zastupljeni i mnogi antropolozi. Oni naglasavaju kulturne elemente neke nacije, tradiciju, obicaje i na taj nacin pokazuju da je i mnogo ranije postojala u nekoj dozi ta svijest o zajednickoj pripadnosti jednom narodu.
Tu po njima dolazi do brkanja pojmova, odnosno mi uzimamo pojam nacija sa danasnjeg stajalista i njegovog sadasnjeg znacenja, a on se po njima samo transformirao u naciju iz naroda.

Tu takodjer postoji jos jedan odredjeni broj klasicnih teoreticara nacije tipa Mazzini, Fichte, Staljin, Renan, Herzl koji su pisali svaki u specificnom kontekstu vremena i prostora, sto je naravano snazno utjecalo na njih i ocituje se u njihovom poimanju nacije, ali da ne duljim vise...

U svakom slucaju, meni je nekako bliza ova druga struja, ne-modernisticka...

Ne znam vile, sad taj primjer sa Draganjom ili oni raniji primjeri NYC...
Ja ne smatram da je dovoljno imat necije drzavljanstvo da bi ti posta pripadnik te nacije i to se po meni ne postaje bas tako preko noci
Papir je papir, a nacionalnost je malo dublje. Moje misljenje

Ajmo onda ovakvo pitanje...

Vile, potpuno drugačije okolnosti su naterale nekoga da beži iz Krajine. Ja govorim o ljudima (opet, hipotetično!) pred kojima je prost izbor: A)ostaćeš na svom ognjištu i iako ćeš živeti bedno, moći ćeš da slaviš svoju naciju do mile volje i B)živećeš (ti ti tvoja porodica) mnogo bolje (imaćeš struju 24 časa dnevno, dobar posao, platu, socijalno, tvoji klinci će ići u dobru školu... itd), ali ćeš morati da se preseliš i da budeš član neke druge nacionalne skupine.

Oni koji su bili primorani da pobegnu sa svog ognjišta ne spadaju u ove dve kategorije. To je neka druga priča. Plus, kad uzmeš u obzir da su bili nasilno proterani iz svojih kuća, onda je sasvim za očekivati da će i dalje biti u nekakvom nacionalno-patriotskom fazonu.

Da se razumemo. Ja ne opravdavam niti navijam ni za jedne ni za druge (ili, pak,  treće). Pokušavam samo da iznesem svoje gledanje na to kako se običan čovek - bez obzira na naciju ili veru - ponaša kada je u stanju da bira.

E to ti i pokusavan rec. Onaj i koji uzme papir, nije on posta odjednom Katarac ili kojivrag vec.
Mogu ja imat papire Dominikanske republike, ako iman koristi od nje, al san svejedno ono sta san naucio od rodjenja i socijalizacijom, pounutravajuci drustvene norma okruzenja u kojem zivim, obicaje, vjerovanja, pa i nacin razmisljanja...
To je ono sto pripadnici jedne nacije dijele medjusobno i sto ih identificira kao takve

btw. odnosilo se na vilin post o suskanju lovicoom, al mmi se nije dalo quotat