Vile, potpuno drugačije okolnosti su naterale nekoga da beži iz Krajine. Ja govorim o ljudima (opet, hipotetično!) pred kojima je
prost izbor:
A)ostaćeš na svom ognjištu i
iako ćeš živeti bedno, moći ćeš da slaviš svoju naciju do mile volje i
B)živećeš (ti ti tvoja porodica)
mnogo bolje (imaćeš struju 24 časa dnevno, dobar posao, platu, socijalno, tvoji klinci će ići u dobru školu... itd), ali ćeš morati da se preseliš i da budeš član neke druge nacionalne skupine.
Oni koji su bili primorani da pobegnu sa svog ognjišta ne spadaju u ove dve kategorije. To je neka druga priča. Plus, kad uzmeš u obzir da su bili nasilno proterani iz svojih kuća, onda je sasvim za očekivati da će i dalje biti u nekakvom nacionalno-patriotskom fazonu.
Da se razumemo. Ja ne opravdavam niti navijam ni za jedne ni za druge (ili, pak, treće
). Pokušavam samo da iznesem svoje gledanje na to kako se običan čovek - bez obzira na naciju ili veru - ponaša kada je u stanju da
bira.