nije da sam ja nešto osobito bio uvjeren da ću baš ja u tome uspjeti (a nije da se nisam trudio) ali nije mi jasno ni to da je danas postalo toliko teško održati kvalitetan odnos muškarca i žene...evo čitam danas da je 40% Američana u single-statusu i to mi se baš ne čini dobrim smjerom u vrli novi svijet

 

da li je to zbog novaca,materijalizma,opće ispraznosti,nemorala,površnosti ili hedonizma...Nemam pojma.Ja sam pukao na (ne)funkcioniranju na 2 različite 'frekvencije',iako mi se taj slučaj čini benignijim od većine drugih s kojima neki drugi ljudi žive...tko će ga znati,uostalom

 

 

Danas, medjutim (barem u "razvijenom", Zapadnom svetu), brak ne predstavlja ništa više osim formalizovane veze izmedju dva EGA. A ego je, kao što nas je i Freud učio, krajnje nepouzdan i promenljiv.

   

 

no mene zbunjuje jedno a to je nedostatak želje ili volje da se brak,iliti odnos muškarca i žene,prepozna kao NEŠTO na čemu treba raditi i nešto oko čega se treba svaki dan truditi...inače,ode sve u tri lepe,nije li tako?Zbunjuje me naime to da se ti neki muškarci ili te neke žene toliko silno trude oko promaknuća,oko novog auta,oko nove garderobe...a da se toliko malo trude oko nečeg što bi možda ipak trebao biti temelj opstanka naše vrste?

 

mislim,opstat ćemo mi i ako se budemo ševili okolo tko s kim stigne,ali ipa,kad govorim o svemu ovome ne mogu ne sjetiti se vlastitog odrastanja i toga koliko mi je značilo (nažalost ne predugo) imati pored sebe i tatu i mamu i obitelj

 

svi mi znamo da je kemija između dvoje ljudi nešto vrlo kratkotrajno i vrlo prolazno,suludo je na onom što muškarca i ženu povezuje u tom periodu graditi osnovu za budućnost...

 

...dakle da se vratim na početak,...rad,rad i samo rad...baš kao i u sportu,i svemu ostalom

 

No, džabe ti sav napor, sve negovanje, rad, itd., ako nisi sposoban u svom biološkom hardwareu pronaći software zvani - bezuslovna, čista, ljubav.

Onaj ko ljubav shvata kao nešto što se njemu dogadja, nešto što je izvor njegovog zadovoljstva i sreće, se neće dobro provesti u braku, veruj mi.

 

A za drugačije shvatanje i doživljaj ljubavi (kao bezuslovno davanje i predavanje voljenoj osobi) je neophodna znatna zrelost. Nema to nužno veze sa godinama: imam par prijatelja koji su bili zreli ljubavnici - u najlepšem smislu te sintagme - još u dvadesetprvoj! Kao što u tel. imeniku imam ko zna koliko brojeva poznanika i drugara koji se ni u sedamdesetsedmoj neće dozvati svesti... i tada će se pitati, "ma zašto baš ja nemam sreće u ljubavi"?!

 

mislim da si spomenuo pravu riječ-zrelost,...zrelost je ključ kad je ljubav u pitanju.

 

a i mi se u ovaj sitni sat dotakli teme koju ne bi okrznuli a nekmoli pojmili Muhamed,Isus Krist i Sidartha na zajedničkom okruglom stolu...

 

 

Mogu - u redu .

 

Nakon pucanja braka (posle 9 godina!), meni je konačno došlo iz d...ta u glavu i sam sam sebi rekao, NE VREDI (majmune) - ništa polovično, nego od sada ako - i samo ako - budem 100% siguran u SEBE, odn. u sopstvenu sposobnost i mogućnost da se potpuno posvetim jednoj osobi, da je volim bezuslovno, da mi je ona #1 u svakom pogledu... e TEK TADA ću se ponovo "vezati".

Zezajte me koliko hoćete, ali ja sam poslednju one night stand imao 2005. godine... a onda sam pauzirao skoro 2 godine (!!!  !!!) dok se u mom životu nije pojavila ona prava. Puno puta sam, tokom te celibatske pauze, poželeo da imam nekoga uza sebe, neku ženu sa kojom bih mogao (i hteo) da delim ama baš sve.... i bilo je tu puno polu-prilika, ali svaki put bih rekao sebi, "NE - to nije ono pravo". I ne bi mi bilo krivo da se ništa nije dogodilo, da sam još uvek u monaškom fazonu.

 

Ali, onda, nekim Božijim čudom, se niotkuda pojavila Ona. The rest is history. Or, better yet, the rest is the present.    

Ipak, brak NIJE sranje. Samo... nije za svakoga i u tome je najveći problem. Previše ljudi udje u brak iz svih samo ne pravog razloga, a to je prava, bezuslovna ljubav. Lično poznajem parove koji su se uzeli iz nekakvog fazona tradicije (traže mama i tata), ili su se već dugo zabavljali (pa, hajde, red je), ili iz sitnog koristoljublja (dobar je frajer, skočiće mi cena), ili iz trudnoće, ili iz čisto fizičke privlačnosti (privremeno slepilo), ili zato što su se uplašili samoće, ili... rekoh već, sve pogrešni razlozi.

 

Kako to da za vozačku dozvolu moraš da položiš ispit (i to iz dva dela, jebateled!), a za brak, ili još gore, za pravljenje dece ti nije potrebna nikakva "ćaga"? Jer o tome, kao, već svi sve znamo čim napunimo osamnaest?!