OK, mrkvinjo. Prvo, NE SLAŽEM se sa tobom da "sve religije promoviraju" ideju da je život patnja. Mislim da je budističko gledište o životu potpuno suprotno hrišćanskom, odn. biblijskom (a tu spadaju i Judaizam i ISlam) . Biblijske i uopšte zapadne religije propovedaju da je život NAJVIŠA VREDNOST i baš zato se sve trude da nam prodaju ideju VEČNOG života (navodno svaka od njih zna tačno šta nam je činiti da bismo POBEDILI SMRT i beskrajno uživali u derbijima na Poljudu i Maksimiru ... samo što bi ih u tom "večitom poluvremenu" gledali ozgo, jelte.). Kako ovo može biti "isto" što i budističko uverenje da je život u samom svom temelju proizvod jedne teške zablude, leba, tj. kruha ti? I da se ne treba više radjati (a i umirati, naravno). 

E, sad, oni se ne trude da ti prodaju neku maglu. Jednostavno kažu, ovo je ono što nama izgleda logično (nakon ozbiljnog dumanja i promatranja kako "stvari funkcionišu"). Oni su, dakle, jedna krajnje racionalna filozofija, a problem je što ih mi trpamo u isti koš sa našim religijama. Ja više volim termin, disciplina, jer budizam je samo jedan sklad izmedju slike koju oni imaju o svetu/životu i onoga što, shodno tome, smatraju da im valja činiti. Dakle, za razliku od zapadnih religija, oni ne polaze od toga šta bi oni hteli (večiti život, raj, 70 devica...), već od pokušaja da razumeju svet kakav zaista jeste. A ono što se njima čini da jeste je život kao rezultat nekakvog suludog nagona o kojem se niko živi ne pita!!!?!??!? Odakle taj nagon? Šta on znači? Čemu vodi? Nije li možda on u korenu jedna zabluda? Ili je možda sasvim "OK"? I tu onda dolazimo do čitave njihove filozofije ili discipline kao odgovora na ono što su saznali, ukapirali, uvideli - a to je da je taj suludi nagon za životom jedna opaka sila koja onda stvara lažni ego kojeg potom moraš da "hraniš" ceo život - sve dok ne crkneš. Njima tu, jednostavno, "nešta nije u redu"...

Na jedan čudno smešan način ovo je - barem po svojoj formi - veoma slično marksizmu kao praktičnoj odn. "materijalističkoj" filozofiji! Marksizam isto tako prvo pokušava da "ukapira" svet i čoveka i onda, shodno tome, promoviše konkretnu akciju (revolucija, "oslobodjenje čoveka", itd.)!

Na kraju, potpuno shvatam tvoje gledište da je (tvoj) život "daleko od patnje". Drugim rečima, tu i tamo malo nešto zaškripi,ali, Bože moj, svi ćemo na kraju da se raspadnemo, jel da? Zato daj da uživamo u Ligi UEFA i kojem dobrom roštilju dok smo tu. 

Vidiš, kod mene je vice versa, jer me kopka jedno pitanje: ako je život i patnja i zadovoljstvo..., kako to da na kraju uvek pobedi onaj prvi? Nije li to teška kontradiktornost koja je u temelju samog života? Jer, jedino što je apsolutno izvesno kada se rodiš je to da ćeš umreti i da je taj tvoj nagon za životom (večitim, dakako!) prilično besmislen. A svaki besmisao, svaka kontradiktornost,  je idealan početak dumanja i "filozofiranja". Pa, tako i budisti. Mada su meni (naj)draži nudisti.