Gazda, boemija je mozda izumrla u smislu Pariza tridesetih, ili njujorka pedesetih, ili Beograda sedamdesetih (ovde se ipak dosta dobro i dalje drzi, Bogu hvala, postoji jos uvek sasvim priostojan broj ljudi koji se mogu nazvati boemima sa punim pravom) ali verujem da je pre rec o necem drugom - promeni forme u skladu sa zakonima vremena. Jer uvek ces imati obrazovane ljude koji ce umeti i voleti da raspravljaju na sve teme. To sto mozda to nece ciniti pola noci preko vinske boce u kafani i nije toliko relevantno. Bitan je duh otpora malogradjanstini, pomeranja nametnutih ogranicenja, talasanja zabokrecine, zivota i zivotnosti i to, sto bi rekao jedan Branetov i moj kafanski drug - u inat svima i uprkos svemu. U tome uostalom i jeste glavni znacaj boemije, a ne koliko se ko nalio. Jer ti i takvi ljudi - ma koliko ih zatucani malogradjani smatrali najobicnijim ispicuturama - po definiciji predstavljaju onaj sloj koji oblikujuci intelektualnu elitu jedne sredine predstavljaju kontratezu establismentu.