Vjerujem da ti je bilo muka od tog puta kad si bio dijete.  I meni je isto.  No postoji velika razlika ići nekamo tom cestom, i njome se voziti.  Think about it....

Autoputevi ko ova naša Dalmatina po Lici su od Peloponeza do Stavangera i od Pirineja do Karpata po pet lipa kilometar, ima ih ko kupusa oko Pazina.  Da ne pričam od Albuquerqueja do Boiseja, od Pittsburgha do Nashvilla...  Dve trake, ograđene kroz zelena brda ili goli kamen.  Mislim, ne kažem da nije super ići njome nekuda, ali da je nešto posebno njome se voziti...

Zadnji put sam išao magistralom do Zadra prije jedno 5 godina čini mi se (bio je rukomet, kvalifikacije za olimpijadu).  Uzeo sestrin Saxo, krenuo rano ujutro, i taljigao se do tamo valjda osam sati.  Stao nad svakom uvalom od Martinšćice do Karinskog mora, slikavao, uživao u pogledu, micao se na ugibališta svakom tko je naišao iza mene, odvrnio radio a taman je objavljena ona "s ponosooooom narodu svoooom...."  S lijeve strane impozantna planina, s desne kristalni Jadran, u daljini otoci... Odmorio oči, pluća, dušu i tijelo na toj cesti.  Bilo mi žao što ne mogu popodne provesti u NP Paklenica, spominjao Viletu sestru zato što mi ne odgovara na SMSove dok sam prolazio pokraj vikse...  A bio sam sam, jebateled.  Šta misliš da nisi u Saxu nego u nekoj Corvetti ili Mustangu, kraj tebe komad, ona se čudi predivnim pogledima, a ti ju zaobiđeš onako da ti i ona bude u kadru između Sv. Grgura i Raba recimo, i onako šeretski se nasmijavši kažeš "Da, sad je stvarno savršen pogled..."  Ma romantika, bre, pogotovo za friško oženjene twenty-somethings...

Dakle treba prodati cestu, a ne odredište. Ajde molim te, A-1 od Bosiljeva do... ma Barbar najobičniji.