pa da, nitko nikad je nije drukcije zvao nego "deset hiljada"... mozes mislit zbunjole kad smo u skoli ucili velike brojeve, a ono sve zlo i naopako, totalno drukcija matematika od one s kojom sam se sretao u praksi: 100 je zapravo 10 000, 20 je zapravo 2000, 1000 je 100 000 (uf, to je bila velika lova. Kad bi stari izvadio tu novcanicu, onda se radilo o ozbiljnim stvarima)

...sto hiljada STARIH...e to je bila cifra...
Kad je već Ian spomenuo "červenu"...kasnije je bila još jedna "červena"..ona "legendarna" od 10 dinara...tamo recimo krajem devedesetih...pogotovo je bila "popularna" kod Rusa (i Ruskinja) i ostalih istočnjaka koji su tada masovno nagrnuli ovamo..
Mada se sećam da su Italijani imali itekakvu zbrku sa svim tim novcima, pa se za tu "crvenu" od 10 din kojoj se vrednost vremenom skroz smanjila ispred San Sira moglo kupiti 2 ili 3 šala Milana ili Intera, koji su tada koštali cca 15 DEM

Legenda kaze da je odredjeni profil rumunskih gosci za "dve cervene" umeo biti veoma predusretljiv.

oli mile ne zna kako izgledaju kraševi lom štapići u rinfuži, franckov čips od paprike i smokači sos ketchup, toči se graševina iz podruma kompenzacija d.o.o.

pjeva se: bođingl bellz, bođingl bellz, bođingl all the way

Od svih novčanica iz ex-YU, "Konj" je, koliko se sećam, najduže očuvao svoju reputaciju. A posle njega, valjda, "Tesla". 

Za 'konja' sam valjda premlad, ali Tesle i zavojnice se i ja dobro sjećam....

ja se najviše sjećam ovih para i raznoraznih kovanica (hebiga, radničko dijete). mama bi skupljala gomile sitniša, pa me s tom željeznarijom slala u dućan po kruh i mlijeko. onda sam tako zveckajuć, dureći se kroz cijeli kvart došepesao do dućkasa, istresao dvije šake kovanica pa to brojao skupa sa tetom prodavačicom.

I ja sam išla sa džepovima punim željeza u dućan, uz komentar da si slobodno kupim nešto ak mi ostane višak. Onda bih strepila kad bi teta zbrajala hoće li ostati dovoljno za "fri-fri", te ako bi falilo ne bih uzela ništa u zamjenu, nego, bedača, vratila višak mami.