Juče otpratih majku na JFK, vratila se u Bgd posle višemesečnog boravka kod mene. Koliko mi je laknulo što sam opet sam (), toliko mi stoji neka knedla u grlu. Svaki rastanak sa njom, svestan sam, možda je i poslednji. Zdrava je ona neverovatno, ali ipak su godine u pitanju...

Što reče jedan stari pesnik, život je lagano umiranje.

I tako blago sentimentalan sam se jutros probudio još pre zore. I nije mi krivo. Da znate ljudi kako je lepo bilo svitanje nad Njujorkom! Bože, koji predivan dan... (baš kao što je bio i utorak 9/11/01! )

Uvek me ovaj grad izvuče iz svakog bluesa...

Zato vam svima poklanjam klasiku, New York State of Mind.
http://www.youtube.com/watch?v=SJxmcPP-q8s&feature=related


P.S: Prez, kad si ono rekao da dolazite? 9.10 imaš koncert Olivera Dragojevoića u Carnegie Hallu (mala sala, da ne pomisle neki...)!

Covjece, zivis u NY.. nemas pojma koliko ti zavidim, iako postoje opasne sanse da uskoro preselim u Pariz  sto bi rekli muslimani, preselit ces i ovako i onako, od ahireta niko nije pobjegao.

I jos kukas, ebo te, idi plesi po ulici i pjevaj na srpskom, svi ce razumeti

Ko kuka, dimni? Ja o-bo-ža-vam ovaj Grad.

Obozavam ga i ja, ajd me usvoji 

Ma ne kukas, salim se.

a moj Trile...što bih tek ja mogao napisati o kevi i odnosu s njom...siguran sam da je ona prva tamo gore prekjučer dočekala Dina Dvornika...a zanimljivo mi je i ovo-što je duže nema,to mi više fali...

Nije Gazda, bija je utorak...sjećam se dobro - drugi dan školske godine, 3. srednje, nastave je trajala od 14-15, tak da sam skočio do tetka na ručak i taman su bile prve izvanredne vijesti...prve od milijun...

profa, oliverov kncert sala? meni je jedna prija rekla da ce bit concert u new yorku a ti sad da je sala... nisan u toku...