Svećenici i celibat
Celibat ukinut treba,
To je sada sasvim jasno.
Svećenike oslobodit,
Dok im ne bude prekasno.
Da se ne dešava ovo,
O čemu ću sada zborit.
O toj tužnoj priči javno,
Prvi put ću progovorit.
Dva župnika, oba, fratra,
Ševili su istu tetu.
I neka su, neka jebu,
Nikome ne čine štetu.
Al' na žalost saznao je,
Za drugoga , župnik prvi.
Posvadili su se teško,
Skoro pa je bilo krvi.
Čupaju se, pljuju, grizu,
Sve zbog jedne stare "trebe".
Jedan drugom oči vadi,
Jedan drugom mater jebe.
Ti si župnik pičko jedna?
Nisi župnik nego smeće!
Kako možeš moje jebat,
Zar te tvoje više neće?
Biskupu ću tebe tužit,
I on će ti jebat mater,
Nećeš više misu služit!
Nećeš više biti Pater!
Pa tuži me pizdo ljudska,
Al ću i ja tužit tebe.
Ti si đubre to svak znade,
Ko te šljivi, Ko te jebe!
I tako se lijepo časte
Dva župnika -skoro sveta.
A sa strane sve to gleda
Spomenuta stara teta
Prestanite vi bedaki,
Obadva ste posve jadna.
I da nema mog zvonara,
Ja bi kurca bila gladna!