Ali bitnije od toga kako vidiš sebe je - kako želiš sebe vidit. Jesi li se ikad zapita šta je ono najvažnije? Kaže ovako oni link:

Sujeta se ispoljava kroz obrasce ponasanja koji se nasledjuju to jest uce od roditelja i okoline i sticu izborima koje pravimo u zivotu. Tamo gde su ljudi od detinjstva učeni da uvažavaju druge, njihove želje i ličnost drugih – tamo nema mesta sujeti.
Po hrišćanstvu sujeta je veliki greh. Svi smo mi isti – jedan je Bog koji je večan i iznad nas a mi svi, bili najsiromašniji ili najbogatiji, smo isti jer smo prolazni i sami sebi smo najvažniji na ovom svetu i želimo da budemo srećni sa onima koje volimo, a samo sujetna osoba želi da i drugima bude najvažnija i ne želi da bude srećna već želi da bude važna i iznad drugih, želi da bude večna i neprolazna i iznad drugih kao što je Bog. Oni koji imaju svoj mir u kući i skladne odnose sa bližnjima uglavnom nisu sujetni jer takve osobe uviđaju da imaju ono što je najvažnije i ništa na svetu im nije i ne može biti preče od toga.

Meni je, recimo, najdraži pisac Tolstoj jer je bija u stanju napisat 1000 stranica a ne izgubit nit - ukazat na ono šta je najvažnije tako da kad san pročita Rat i mir reka: "al nema više?" Ima, al sad je red na tebi šta si pročita da nastaviš di je on sta. :-)

@šef - prijatelju moj, ti gubiš i vrime i svoj mir sa redikulima ka šta su npr. Konti i CNES. Ti misliš njima nešto dokazat. Spuštaš se na njihovu razinu, a zašto? (misliš da si bolji od njih, a to je već sujeta) Nerazumiš da ti imaš ono šta oni oće imat, ali da je u njihovoj igri bitnije da ti to izgubiš nego da oni to dobiju.