Evo nešto za Nikitu i Marušića, očekujem analizu.

Kratak sadržaj jedne sapunice:

U početku Gabrijela živi u štali, nema jednu nogu, gluha je, slijepa, nepismena i siromašna. Nema za hranu pa mora jesi šljunak.

Poslije 100 epizoda Gabrijela i vidi i čuje.

U 120-toj epizodi izraste joj noga.

U 150-toj epizodi postaje direktor banke.

U 250-toj epizodi dobija napad slijepog crijeva, svi muskarci u seriji plaču.

U 300-toj epizodi saznaje da ima oca, brata, majku, očuha, jetrvu i svekrvu, i da su svi veoma bogati, te je samim tim i ona bogata nasljednica. Svi plaču.

U 312-toj epizodi saznaje da joj je otac sam sebi brat blizanac a da joj je majka umrla čim se rodila. Svi plaču.

Dvije epizode kasnije banka koju vodi bankrotira, svi je mrze, ona plače, svi u seriji plaču. Plače i režiser i scenarist i onaj što drži mikrofon.

Ta epopeja traje 20-ak epizoda.

U 340 epizodi vraća se do štale u kojoj se rodila i tamo joj gatara kaže da će imati sreće u životu. Plače Gabrijela, plače gatara, plaču svi, plače moja baba koja prati tu seriju, plačem i ja jer je Gabrijeli konačno krenulo.

Na kraju, poslije 500 epizoda proročanstvo se ispuni, moja baba počinje pratiti drugu seriju u kojoj, na početku, Lusinda živi u štali, nema jednu nogu, gluha je i slijepa.