Uobičajenom tinejdžerskom problemu nedostatka džeparca Jelena je doskočila na šokantan način, prodajući obiteljsku zlatninu: 'Moja je Marija imala ogrlicu, ja njoj kažem, dođi, sestra će ti napraviti frizuru, i skinem joj i utopim. Znam točno čovjeka kod kojeg sam uvijek išla koji mi je najviše davao.'

Josip je bio posebno zbunjen pa je pitao Jelenu na što je trošila taj novac. 'Pa na cigare i kavu, što bih dobila, sto kuna. Nikad neću zaboravit prsten za krizmu. Tetka mi kupila znaš koji lipi prsten. Žuto zlato, a nikad ga nisam nosila. Ogromna prstenčina i ja već u glavi imam računicu, i ja to utopim. Samo mi je to, ono, stvarno žao.' Sabina je dodala da je i sama to radila te da je odrasla u kući s veoma strogim ocem koji je uvijek znao točno koliko novca ima pa su njene krađe rijetko ostajale neopažene.