Daj da ptica džennetska
budem mala, zelena
da džennetom poletim
i na rame da sletim
Ahmedu Pejgamberu, da ga gledam u zoru.
Ja bih ptica postao, sa tijelom se rastao
samo da Muhammed me, rukama pomiluje
džennetom bih letio, u Tuba krošnje sakrio
u sabah bi Ahmeda, cvrkutom dozivao...
Pa kad krila raširim
na Ahmeda da mirim
nek se svako raduje
kad ga miris opije
mošusa je to miruh
Pejgamberski to je ruh.
Ja bih ptica postao, sa tijelom se rastao
samo da Muhammed me, rukama pomiluje
džennetom bih letio, u Tuba krošnje sakrio
u sabah bi Ahmeda, cvrkutom dozivao ...
Ako vidiš Ahmede
jednu pticu malehnu
saznaćeš Pejgambere
moju dovu primljenu
moj je cvrkut kao smijeh
što se čuje kroz suze
na dunja te ne vidjeh,
pa me tuga obuze...
Ja bih ptica postao, sa tijelom se rastao
samo da Muhammed me, rukama pomiluje
džennetom bih letio, u Tuba krošnje sakrio
u sabah bi Ahmeda, cvrkutom dozivao...