"Niko, Bili je. Tia bi te pitat zašto se nikad nisi naslikava po društvenim mrižama? Zarađiva reklamirajući lopovske korporacije ko tvoje kolege? Moga si, nećemo se lagat. Sićan se da si jednon reka da bi zadnju paru potrošia na slaju. Nekad san se pita imaš li auto uopće... Jesi progovorio išta na prvon spoju? Neobičan si bia Niko. Cijenia san tvoje biranje mista i vrimena za umaranje jezika. Intervjue po službenoj dužnosti odrađiva si "umirući", ali kad ti je neko taka svetinju, sasika si ga u startu vrlo rječito. Iako san navijač Hajduka, naučia san nešto od tebe dinamovca, već tada ko dite. Brate danas nemogu od hajdukovaca ništa naučit, kamoli od plavih plaćenika. Nadan se da će se rodit još jedan ko ti koji poštovanje neće sticat lajkovima i praznon pričon. Je li ti se svidia New York? Inteligentno si odigra to dragi, u svon stilu. Cosmos epizoda za malo upoznavanje grada koji ne spava. Dok su drugi plesali s milijunima eura ti si s njon odplesa na Broadwayu. Gospodine. Briga te, ima si za sladoled. Spavaš li u majici "Ponosan san kaj san purger"? Operi je sinko. Znaš, puno njih se pitalo je li ti ćaća Zlatko ili Harry. Ja znan da je Zlatko, ali nekima nemožeš objasnit da se moguće toliko zaljubit u tvoje lažnjake. Biserje nije za svinje. Jebiga, Harry I understand. Znaš li da još traže onog lika šta si ga izbacia protiv Bugarske u Sofiji? E, tebi je to smišno. 100% se smiješ kad vidiš "veselje" dok City i ostale korporacije kupe trofeje po Engleskoj. Sitiš se svoje romantične veze s Kanuon u njegovoj 63. godini. Veza koju ste okrunili FA kupon s klubon kojeg nema na mapi. Nikad niko kao Niko. Stvarno nikad stari moj. Već dosta plaćenika piše o tvom definitivnom odlasku. Laskaju ti 15 godina kasnije. Oni šta su te zvali svinjon, ili blažim verzijama. Zvali te odmetnikom. Ma znan sve, već si tada reka da si odgojen da opraštaš i da se uvik prvi javiš. Ostavljaš me s bezdušnim klonovima care. Svi bi dali guze za repku i ugovore. Odgojeni u duhu kapitalizma, a ne nekih tamo svetinja koje si istica i gubia plaće za njih. Vuka radikalne poteze i riči. Znaš li da ima toliko nerazumnih ljudi da pišu kako nisi dotaka visine koje si moga? Jednostavno ovce ne razume da to nisu naše visine. Da mi nismo odavde. Najbolje ne komentirat ništa, ko ti. Ali brate ja uopće ne vidin tu njihovu visinu s ovog našeg oblaka ponosa i časti. Nego, vidin stvarno odlaziš. Ko da mi sad odzvanja u glavi huk Poljuda "Niko, Niko, Niko...". Na semaforu 0:5 protiv Debrecena, a tebi stadion ipak kliče nikad jače. Kako to objasnit? Sjećanja kad si zabija u mom bilon dresu. Desetka koja ti stoji ko nikome. Ko nikome! Nikome Niko. Zaboravi sviće isprid stana u Zagrebu. Zaboravi gađanje bakljon na Maksimiru. Svi mi znamo da si purger. Kolikogod se tada trudili učinit te sredstvon rata sjevera i juga, ti si zapravo pokaza kako dijamanata ima na obe strane Lipe Naše. Maestro, sve si odigra kako spada. Zbogom sportski idolu moje mladosti. Ritka vrsto. Odšuljaj se sad slobodno u svon stilu. Onako kako samo ti znaš. Svoj mir nema cijenu. I svetinje. Plave i bile, kockaste. Lipo mi te vidit s rukon na srcu. Zašto? Jer ima smisla. Nije za Instač."

[Autor: Bili, Bilo pismo]