Istraživanje "Je li nam nekad bilo bolje?" sprovedeno je među generacijama starijim od 50 godina, a učestvovalo je više od 2.200 građana Hrvatske i Bosne i Hercegovinr, prenosi agencija HINA.

Da se u bivšoj državi živjelo bolje ili mnogo bolje misli 82 odsto ispitanika iz Hrvatske, da je bilo lošije tvrdi četiri odsto njih, dok je "ne daj Bože da se ponovi" bio odgovor šest odsto. Pri tome 14 odsto anketiranih za sebe otvoreno kažu da su jugonostalgičari, dok ih 62 odsto misli da nijesu, a povremenih jugonostalgičara je 22 odsto.

Među izričitim vjernicima je 12 odsto deklarisanih jugonostalgičara, a 19 odsto povremeno. Čak 60 odsto ispitanika je reklo da bi bez problema moglo živjeti u jednopartijskom sistemu, ako bi taj život provodili u blagostanju, a 14 odsto bi to prihvatilo, u zavisnosti koja bi partija bila na vlasti.

Istraživači zaključuju da to znači da bi čak 74 odsto ispitanika, koji imaju iskustvo života u SFRJ, moglo ponovo živjeti u društvu sa jednom političkom strankom, dok je tek svaki peti ispitanik, odnosno 21 odsto kategorički tvrdio da ne bi mogao živjeti u jednoumlju.

O Titu 40 odsto ispitanika misli kako je bio pozitivna osoba, a svega osam odsto smatra da je riječ o diktatoru. Među izričitim vjernicima 14 odsto misle da je Tito diktator, dok ga 31 odsto smatra bezuslovno pozitivnom osobom.

Da u SFRJ nije bilo diskriminacije na osnovu nacionalnosti smatra 83 odsto anketiranih, dok 13 odsto smatra da su bili diskriminisani. Među hrvatskim ispitanicima 56 odsto se izjasnilo da su vjernici, a 36 odsto da nijesu. Na bogoslužja je u vrijeme SFRJ odlazilo 78 odsto ispitanih, a 38 odsto je redovno odlazilo u crkvu ili džamiju.

Korupcija je danas vodeći problem hrvatskog društva, smatra 69 odsto ispitanika, koji tvrde da je korupcije u Jugoslaviji bilo manje nego danas, a samo dva odsto misli da je korupcije ranije bilo više nego u samostalnoj Hrvatskoj.

Žal za kupovnom moći iz vremena SFRJ pokazuje 55 odsto ispitanika, dok 28 odsto tvrdi da je danas mnogo veća. U poređenju sa svojim odrastanjem u SFRJ, čak 91 odsto ispitanih misli da današnja djeca odrastaju u nesigurnijem okruženju, dok ih samo četiri odsto misli da su sigurnija.

Za povratak nekad popularnih omladinskih radnih akcija glasalo bi 73 odsto hrvatskih ispitanika starijih od 45 godina, a protiv 15 odsto.

Ispitivanje u BiH pokazuje da tamošnji građani stariji od 45 godina iskazuju uglavnom pozitivne stavove i osećanja prema nekadašnjoj zajedničkoj državi u još većoj mjeri od hrvatskih. Tako, 87 odsto ispitanika iz BiH smatra da ne bi bio loš povratak u jednopartijski sistem, njih 92 odsto ocjenjuje da se nekad živjelo bolje, čak 66 odsto ispitanika misli da je život u Jugoslaviji bio mnogo bolji, dok Tita pozitivnom osobom smatra visokih 65 odsto ispitanika, a diktatorom svega tri odsto.