1. Govor Slobodana Miloševića (02.10.2000)

Jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic obratio se u ponedeljak putem Radio-televizije Srbije obratrio gradjanima Jugoslavije. Emitujemo tekst njegovog govora u celini:

"Postovani gradjani, Pred drugi krug izbora zelim da vas na ovaj nacin upoznam sa svojim vidjenjem politickih prilika u nasoj zemlji, posebno u Srbiji. Kao sto i sami znate, punu deceniju traju napori da se celo Balkansko poluostrvo stavi pod kontrolu nekih zapadnih sila.

Veliki deo tog posla je obavljen uspostavljanjem marionetskih vlada u nekim zemljama, pretvaranjem tih zemalja u zemlje ogranicenog suvereniteta ili lisene svakog suvereniteta. Zbog naseg otpora takvoj sudbini za nasu zemlju, mi smo bili izlozeni svim pritiscima kojima u savremennom svetu ljudi mogu biti izlozeni. Broj i intenzitet tih pritisaka umnozavao se kako je vreme prolazilo. Sve iskustvo u drugoj polovini 20-veka koje velike sile imaju u rusenju vlada, izazivanju nemira, podsticanju gradjanskih ratova, kompromitovanju i likvidiranju boraca za nacionalnu slobodu, dovodjenju drzava i naroda na rub siromastva - sve je to primenjeno na nasu zemlju i nas narod.

Dogadjaji koji su organizovani za nase izbore su takodje deo te organizovane hajke na zemlju i narod, zato sto su nasa zemlja i narod barijera uspostavljanju potpune dominacije na Balkanskom poluostrvu. U nasoj javnosti je vec dugo prisutna grupacija koja, pod imenom opozicione politicke partije demokratske orijentacije, zastupa interese vlada koji su nosioci pritisaka na SRJ, a posebno na Srbiju. Ta grupacija se na ovim izborima pojavila kao Demokratska opozicija Srbije. Njen stvarni sef nije njihov kandidat za predsednika drzave, njen dugogodisnji sef je predsednik Demokratske stranke i saradnik vojne alijanse koja je ratovala protiv nase zemlje. On svoju saradnju sa tom alijansom nije mogao ni da sakrije. Uostalom citavoj nasoj javnosti je poznat njegov apel NATO paktu da se Srbija bombarduje onoliko nedelja koliko je neophodno da bi se njen otpor slomio. Na celu tako organizovane grupacije na ovim izborima nalazi se, dakle, zastupnik vojske i vlada koje su nedavno ratovale protiv Jugoslavije.

Zastupajuci te interese, iz ove grupacije su nasoj javnosti poslate poruke da ce sa njima na celu Jugoslavija biti izvan svake opasnosti od rata i nasilja, da ce doci do ekonomskog prosperiteta, vidno i brzo ostvarenog viseg standarda, takozvanog povratka SRJ u medjunarodne institucije i tako dalje. Postovani gradjani, moja je duznost da vas javno i na vreme upozorim da su ta obecanja lazna i da stvari stoje obratno, jer upravo nasa politika garantuje mir, a njihova samo trajne sukobe i nasilje, a evo i zasto.

Uspostavljanjem vlasti koju podrzava, odnosno koju instalira zajednica zemalja okupljenih u NATO alijansi, SRJ bi neizbezno postala zemlja cija bi se teritorija brzo rasparcala. To nisu samo namere NATO pakta, to su i predizborna obecanja DOS-a. Od njihovih predstavnika smo culi da ce Sandzak dobiti autonomiju, za koju se clan njihove koalicije Sulejman Ugljanin, vodja separatisticke muslimanske organizacije zalaze vec 10 godina, koja fakticki definitivno izdvaja Sandzak iz Srbije.

Njihova su obecanja, takodje, vezana za davanje autonomije Vojvodini koja je takva da je ne samo izdvaja iz Srbije i SRJ, vec je po svemu cini sastavnim delom susedne Madjarske. Na slican nacin bi se odvojila od Srbije i druga podrucja, narocito njena rubna podrucja. Njihovo pripajanje susednim drzavama odavno je vruca tema tih drzava koje stalno podsticu pripadnike manjina tih drzava u SRJ da daju svoj doprinos prisajedinjenju delova nase zemlje susednim drzavama.

U sklopu te politike za rasparcavanje SRJ, Kosovo bi bilo prva zrtva. Njegov sadasnji status bi se proglasio za legalan i definitivan. To je prvi deo Srbije sa kojom bi se ona morala da oprosti, ne izrazavajuci pri tom ni nadu da ce taj deo njene zemlje jednom moci da bude vracen. Teritorija koja bi preostala da nosi ime Srbije bila bi okupirana od strane medjunarodnih, americkih ili nekih trecih vojnih snaga, koje bi tu teritoriju tretirale kao vojni poligon kao vlasnistvo kojim se raspolaze u skladu sa interesima sile cija se vojska na njoj nalazi. Sliku tog raspolaganja, posledice tog raspolaganja gledali smo vec decenijama, a narocito u ovoj deceniji u mnogim zemljama sirom sveta, na zalost poslednjih godina i u Evropi, na primer na Kosovu, Republici Srpskoj i Makedoniji, u nasem neposrednom okruzenju.

Srpski narod bi snasla sudbina Kurda, sa perspektivom da budu istrebljeni brze, jer ih je manje od Kurda i jer bi im kretanje bilo ograniceno na manji prostor nego onaj na kome se Kurdi vec decenijama nalaze.

Sto se Crne Gore tice, njena sudbina bi bila prepustena mafiji cija bi pravila igre gradjani trebalo dobro da znaju. Svaka nedisciplina, a pogotovo svako protivljenje interesima mafije stavlja vas na listu za odstrel koja iskljucuje pravo na svako pomilovanje. Dao sam ovaj prikaz sudbine SRJ u slucaju da se prihvati izbor NATO pakta za nasu zemlju, sa ciljem da upozorim i na to da bi u tom slucaju osim gubitka zemlje i ponizenja njenih gradjana, svi ziveli pod neprekidnim nasiljem. Novi vlasnici drzavne teritorije nekadasnje SRJ, kao i okupatori preostale srpske teritorije vrsili bi po prirodi stvari teror nad stanovnistvom ciju su teritoriju okupirali. Sam srpski narod bi istovremeno vodio neprekidnu borbu za ponovno uspostavljanje srpske drzave i svoje ponovno okupljanje u njoj.

Oni ne zele mir i blagostanje na Balkanu. Oni zele da ovo bude zona stalnih ratova koji bi im pruzili alibi za trajno prisustvo. Marionetska vlast garantuje nasilje, moguci dugogodisnji rat, sve samo ne mir. Samo nasa sopstvena vlast garantuje mir. Sve zemlje koje su se nasle na udaru stranih sila, postale su siromasne i to na nacin koji iskljucuje nadu u pravednije i humane socijalne odnose. Velika podela na vecinu siromasnih i manjinu bogatih, to je slika Istocne Evrope vec nekoliko godina i nju svi mozemo da vidimo. Ta slika ne bi mimoisla ni nas. I mi bismo pod komandom i kontrolom vlasnika nase zemlje brzo stekli ogromnu vecinu veoma siromasnih, cija je perspektiva da iz tog siromastva izadju veoma veoma neizvesna i daleka. Manjina bogatih vila bila bi sastavljena od svercerske elite kojoj bi bilo dopusteno da bude bogata samo pod uslovom da bude u svakom pogledu lojalna komandi koja odlucuje o sudbini njihove zemlje. Javna i drustvena svojina bi se brzo transformisala u privatnu, ali vlasnici te svojine, iz dosadasnjeg iskustva nasih suseda, bi po pravilu bili stranci.

Mali izuzeci bi bili iskljucivo oni koji bi pravo na vlasnistvo kupovali lojalnoscu i pokornoscu koja ih izmesta iz sfere elementarnog i nacionalnog i ljudskog dostojanstva. Najveca nacionalna dobra u tim prilikama postaju vlasnistvo stranaca, a oni koji su njima do sada upravljali, cinili bi to u ovim izmenjenim prilikama kao sluzbenici stranih firmi u sopstvenoj drzavi. Iz nacionalnog ponizenja, rasturanja drzave i socijalne bede nuzno bi moralo da dodje do mnogih oblika socijalne patologije, medju kojima bi kriminal bio prvi. To nije puka pretpostavka, vec iskustvo svih zemalja koje su prosle taj put, koji mi izbegavamo po svaku cenu. Prestonice evropskih zemalja vec skoro deceniju nisu na Zapadu, kao sto je nekada bilo, vec na Istoku Evrope.

Nasem narodu i ovaj sadasnji kriminal tesko pada jer smo dugo od Drugog svetskog rata do devedesetih godina ziveli u drustvu koje za kriminal takoreci nije znalo. A neki veci kriminal, koji se ne moze izbeci u drustvu koje bismo postali gubljenjem suvereniteta i velikog dela teritorije, taj veci kriminal bio bi, za nas mali i na kriminal nenaviknut narod opasan, kao sto je za drustvo i njegove gradjane opasan rat. Jedan od bitnih zadataka marionetske vlasti u svakoj zemlji pa i u nasoj, ako bismo je imali, jeste gubljenje identiteta. Zemlje kojima se komanduje spolja relativno se brzo rastaju sa svojom istorijom, sa svojom prosloscu, sa svojom tradicijom, sa svojim nacionalnim simbolima, sa svojim navikama, cesto i sa sopstvenim knjizevnim jezikom. Nevidljiva na prvi pogled, ali veoma efikasna i nemilosrdna selekcija nacionalnog identiteta svela bi ga na nesto nacionalnih jela, po neku pesmu i kolo, imena nacionalnih heroja nadenuta prehrambenim proizvodima i kozmetickim sredstvima.

Jedno od zaista nesumnjivih posledica, zaposedanja teritorije neke zemlje od strane velikih sila u 20-tom veku je ponistavanje identiteta naroda koji u toj zemlji zivi. Iz iskustva drugih zemalja vidi se da narod jedva da je u stanju da prati brzinu kojom pocinje da upotrebljava tudji jezik kao svoj, da se identifikuje sa tudjim istorijskim licnostima zaboravljajuci svoje, da poznaje bolje knjizevnost svog okupatora od svoje knjizevnosti, da glorifikuje tudju istoriju, cesto se rugajuci svojoj, da lici na druge, umesto na sebe. Neslobodne zemlje ukidaju pravo gradjana koji u njima zive da slobodno izraze svoje misljenje, jer bi se to misljenje pre svega sukobilo sa neslobodom. Otuda je tortura nad misljenjem najdosledniji i najneophodniji oblik tortura u zemlji koja je izgubila slobodu. A manifestovanje volje je dopusteno samo u vidu farse. Ispoljavaju ga samo skutonose stranih gazda, a njihova simulacija slobodne volje sluzi kao pokrice okupatoru da je uspostavio demokratiju u cije ime je i zaposeo teritoriju tudje zemlje. Narocito zelim da naglasim zbog mladih ljudi, intelektualaca, naucnih radnika, da su zemlje lisene suvereniteta po pravilu lisene i prava na stvaralastvo, a narocito stvaralastvo u oblasti nauke. Veliki centri i velike moci finansiraju naucno stvaralastvo, kontrolisu domasaje i odlucuju o primeni njegovih rezultata.

Zavisne drzave, ukoliko imaju naucne laboratorije i naucne institute, nemaju ih kao samostalne subjekte vec kao ispostave centrale, koja im kontrolise sve, a narocito domasaje u stvaralackom misljenju u radu. Ti domasaji se moraju kretati u granicama koje u okupiranu zemlju i okupirani narod nece uneti seme pobune ili emancipacije. U ovom trenutku pred drugi krug izbora, zbog sumnje DOS-a da moze da ostvari rezultat koji im je potreban, pripadnici vrha DOS-a novcem unesenim u zemlju potkupljuju, ucenjuju i zastrasuju gradjane i organizuju strajkove, nemire i nasilje ne bi li zaustavili proizvodnju, svaki rad i svaku aktivnost.

Sve, razume se, sa ciljem da u Srbiji stane zivot i sa obrazlozenjem da taj zivot moze ponovo da pocne i da se odvija uspesno i dobro, kad pocnu da ga organizuju oni koji ovde zastupaju okupatorske namere, planove i interese. Nasa je zemlja suverena drzava, ima svoje zakone, svoj Ustav, svoje institucije. Srbija je duzna, a i zasluzila je da se odbrani od invazije koja joj je pripremljena kroz lazne oblike subverzije. Gradjani su duzni da znaju, da ucescem u subverziji kojoj je cilj sploljna dominacija nad njihovom zemljom odnosno okupacija njihve zemlje, snose istorijusku odgovornost za gubljenje kontrole nad sopstvenim zivotom.

Prepustajuci svoju zemlju drugima, tudjoj volji prepustaju isto tako tudjoj volji i sopstveni zivot i zivot svoje dece i mnoge druge ljude. Smatrao sam sebe duznim da upozorim gradjane nase zemlje na posledice aktivnosti koje finansiraju i podrzavaju vlade zemalja NATO alijanse. Gradjani mogu, a i ne moraju da mi veruju. Moja je zelja da se narod u moja upozorenja ne uveri kasno kada ce se te greske tesko otklanjati, a neke mozda nece moci da se otklone. Moj motiv da se obratim na ovaj nacin nije uopste licne prorode. Dva puta sam biran za predsednika Srbije i jednom SRJ. Valjda bi svakome trebalo da bude jasno da oni ne napadaju Srbiju zbog Milosevica nego napadaju Milosevica zbog Srbije.

Moja savest je u tom pogledu savrseno mirna. Moja savest ne bi bila ni najmanje mirna ako svom narodu ne bih, posle svih ovih godina na njegovom celu, rekao sta mislim o njegovoj sudbini ako bi mu tu sudbinu nametnuo neko drugi, makar i tako sto bi narodu objasnjavao kako je takvu sudbinu izabrao sam. Ta zabluda da bira sam ono sto za njega bira neko drugi najopasnija je zabluda i glavni je razlog moje odluke da se javno obratim gradjanima Jugoslavije".

2.Govor Vojislava Koštunice (17.02.2008)

"Poštovani građani Srbije,

Danas, 17. februara, protivpravno je proglašena lažna država Kosovo na onom delu teritorije Srbije koji se nalazi pod vojnom kontrolom NATO pakta. Do ovog nezapamćenog bezakonja dovela je destruktivna, surova i nemoralna politika sile koju sprovode SAD. Ovim činom je celom svetu dato na znanje da Amerika silu stavlja iznad Povelje UN i da je spremna da samovoljno, bezobzirno i grubo krši međunarodni poredak zarad svojih vojnih interesa.

Stavljajući nasilje iznad načela međunarodnog prava, SAD su primenom slepe sile ponizile i naterale EU da pogazi principe na kojima počiva sama EU. Amerika je prisilila Evropu da je sledi u nečuvenom nasilju koje demonstrira nad Srbijom. Evropa je danas pognula glavu i zbog toga će i ona biti odgovorna za sve dalekosežne posledice koje će ovo nasilje imati po evropski i svetski poredak. Time je, pre svega, ponižena Evropska unija, a ne Srbija. Srbija je odbila da se ponizi, držeći se čvrsto prava i odbijajući da se povinuje sili.

Jednostrano proglašenje lažne države pod starateljstvom SAD i EU predstavlja završni čin politike sile koja je započeta agresijom i bezumnim bombardovanjem Srbije i potom nastavljena dolaskom NATO trupa na Kosovo i Metohiju. Nikada se kao danas 17. februara nije jasnije pokazala istina zašto je Srbija divljački razarana pod NATO bombama. Pravi temelj lažne države Kosovo čine bombe kojima je NATO rušio Srbiju. Zato treba reći pravu istinu da iza ove lažne države stoje, pre svega, vojni interesi NATO pakta, što je i potvrđeno Aneksom 11 Ahtisarijevog plana. Samo tako je mogla nastati ovakva lažna država, a ona zauvek ostaje lažna makar za njeno priznanje zapadne zemlje žrtvovale ceo svetski pravni poredak i rizikovale mir.

Predsednik SAD, koji je odgovoran za ovo nasilje, i njegovi evropski sledbenici, biće crnim slovima upisani u istoriju Srbije, ali i u svaku istoriju međunarodnog prava i na njemu zasnovanog svetskog poretka.

Dobro nam je poznato koliko je opasna, surova i slepa politika sile koju sprovode SAD. Ali i sa tim saznanjem Srbija je odlučno i jednom zauvek poništila sve odluke o proglašenju jednostrane nezavisnosti, i sve buduće akte koji budu proizilazili iz ove protivpravne odluke. Srbija je poništila i odluku EU o nelegalnom slanju misije u Pokrajinu, koja je takođe doneta usled nemoći Evrope. Ovom odlukom Vlade Srbije utvrđen je osnov državnog i nacionalnog programa Srbije za Kosovo i Metohiju posle 17. februara.

Građani Srbije, za Srbiju ne postoji i nikada neće postojati lažna država nezavisno Kosovo na njenom tlu. Za Srbiju su svi Srbi i svi građani u Pokrajini koji poštuju našu državu punopravni i ravnopravni građani Srbije. Zato za sve njih važe zakoni i institucije Republike Srbije. Od danas moramo pokazati još veću brigu i solidarnost sa našim narodom na Kosovu i Metohiji. Sva ministarstva imaju nalog da rade i obezbede značajno bolje životne uslove, da obezbede nova radna mesta i pokrenu investicije u pokrajini. Država Srbija će povesti najveću moguću brigu za svakog svog građanina na Kosovu i Metohiji. I na ovaj dan su naši ministri sa svojim narodom u Pokrajini.

Upozoravamo da je na Kosovu i Metohiji od dolaska NATO trupa ubijeno i proterano mnogo Srba, a bezbrojne kuće, drevni manastiri i crkve su spaljeni. Od kada je NATO došao, suviše je zla i nasilja naneto Srbima. Zbog toga ni po koju cenu ne sme doći do novih nevinih žrtava na Kosovu, do novih progona i novih rušenja. Nasilja prema Srbima bilo je previše i oni koji su preuzeli odgovornost za bezbednost u pokrajini moraju apsolutno ispuniti svoju obavezu.

Želim još jednom da ponovim da je Srbija stara država, a srpski narod stari evropski narod. Kroz vekovnu državotvornu istoriju kao narod iskusili smo kakva sve zla može da učini strana sila. Ali smo se kroz našu istoriju još bolje uverili u snagu prava i pravde i vrednost slobode. Pravo, pravda i sloboda vodiće nas sve dok u potpunosti pokrajinu Kosovo i Metohiju ne vratimo tamo gde joj je i mesto u ustavnopravni poredak Srbije. I dok politika sile misli da je danas trijumfovala praveći lažnu državu, milioni Srba već misle o danu slobode koji mora doći. Niko još nikada nije uspeo da spreči srpski narod da ostvari svoju slobodu. Sve ono što ne budemo mogli mi danas da uradimo, uradiće sutra nova i bolja pokolenja od nas. Kosovo je Srbija i uvek tako mora biti.

Građani Srbije, moramo zajedno celom svetu pokazati da se protivimo razbijanju naše države i da ne priznajemo nasilno stvaranje lažne države na našoj teritoriji. Protiveći se politici nasilja koja se sprovodi nad Srbijom, moramo jedinstveno podići glas u znak podrške našim sunarodnicima i građanima na Kosovu i Metohiji. Vlada i parlamentarne stranke zajedno će organizovati mirne proteste širom Srbije i dogovoriti se kada će u Beogradu biti prvi veliki protest. Na ovim protestima naše dostojanstvo mora biti iznad sile protiv koje se borimo. Silu ostavimo nasilnicima koji su se njome obrukali za sva vremena, a mi pokažimo moć prava, pravde i pokažimo koliko volimo i poštujemo slobodu i slobodnu Srbiju sa našim Kosovom i Metohijom. Dok postoji srpski narod, Kosovo je Srbija."