voleo sam pse do jednog dana kada sam upoznao mog tasta i tastu koji su imali malog cupovag pekinezera. e taj pekinezer je skakao po foteljama,stolovima,sofama , kuhinjama i njegove dlake si dobijao uz svako jelo i pice. kad god je zalajao je bio gladan ili zedan ili su se morali igrati sa njim. nije mogao da potrci pet metara tako da je wc bio odma ispred njihovih vrata. a da ne pricam da nije voleo decu i da se sa svakim psom napolju krvio dok ga nije jedan vucijak jedno pet metara bacio na ulicu. uf sto mi je bilo krivo sto nisam to video. a da ne pricam sta mu se sve kuvalo i pravilo.
 tako da sve je to lepo i fino ali samo ako imas kucu sa velikim dvoristem gde mu smestis njegovu kucu i svi smo zadovoljni.
 cak taj mali pekinezer nije za stan a kamoli neki dobermani i ostale dzukele.

evo da vam ispricam istinitu prico sto mi je prijatelj u frankfurtu doziveo:

kaze vozio se u metrou negde oko 5 sati, znaci puno  ljudi idu sa posla. ulazi baba sa malim terijerom, to je video neki crnac(amerikanac,kaze prijatelj)  od 2 metra  i  pusta babi mesto,  dok  baba uzima svoga terijera i sedne ga na njegovo mesto, u tom momentu crnac uzima terijera za ledja i izbacuje ga kroz onaj mali prozocic u metrou. dunk:-) 
  dali bi to uradio i jedan belac????