Mnogi se zacude kada na njihovo pitanje, "sta mi najvise smeta u Beogradu", odgovorim: psi lutalice! Do bolesti obozavam pse (sve zivotinje, ali njih posebno) i u stanju sam da se pocepam kad vidim nekog kako se pati. A oni jadnici sto polako umiru cak i u samom centru grada (Knez Mihajlova!!!) su sama definicija patnje. Smeta mi bahati balkanski odnos prema cetvornoscima i kad se budem penzionisao (ako docekam, Boze zdravlja), najveci deo ustedjevine cu uloziti u izgradnju nekakvog prihvatilista za napustene pse. I to negde bas kod Beograda, nadam se.
Nazalost, kako ovde zivim sam (sretno razveden, bez dece) + u stanu, to nisam u mogucnosti da imam dzukca. Imam jednu macku (zove se Phoebe; ne nisam je ja tako krstio) koja je slaba nadoknada, mada je ne bih dao ni za sta na svetu!
Recimo NE RASIZMU i jos vece NE zlostavljanju zivotinja! Vegetarijanci celog sveta, ujedinite se!
[uredio NYC]