Galileo, odlicnu si temu dotakao. Ne radi se samo o tome da je fudbal vreca bez dna, vec objektivno, ako je cilj samo osvajanje medalja, mora se ulagati u sportove gde se medalje mogu osvojiti.
Srecom, Srbija je osvojila srebro (a bili smo blizu i zlata) u vaterpolu, pa mogu da kazem nesto sto se nece protumaciti kao ljubomora zbog hrvatskog zlata u rukometu. Ljudi, budimo objektivni, u svetskim okvirimi fudbal i donekle kosarka jedini imaju respekt. Sve ovo ostalo su manje bitni sportovi, kojima su mnogi nepoznati - odbojka, poznata je svuda u svetu (apsurdno) zbog odbojke na pesku (beach volley), rukomet je u mnogim zemljama potpuno nepoznat (pokazao sam jednom utakmicu drugaru iz Skotske, i on se smejao kao lud, kaze nije to sport - naravno, imaju i oni bisere tipa kriket, ali nije to poenta), malo zemalja igra vaterpolo. Naravno, to sve nije nas problem, medalja je medalja, ali treba objektivno gledati stvari.
Drugi veliki problem (a neko je vec to napomenuo) su "carobni napici" - ja zbog toga sa velikom sumnjom gledam na sve individualne rezultate, atletika, plivanje, i slicno. Skoro izgleda da se svi dopinguju, samo sto ne budu svi uhvaceni.

p.s. Sto se Natase Janjic tice, odluka da ode i nastupa za Madjarsku verovatno nije bila njena odluka, vec odluka njenog, sada pokojnog oca. Doslo je do konflikta sa savezom, i otisli u Madjarsku. Da su je Madjari, kajakaska sila, zeleli, dovoljno govori o njenom potencijalu. A mi mozemo da budemo ljuti samo na savez. J*ebi ga, uvek su politika i politicari bili bitniji od sportista - tako JAT pravi prijem za 300 zvanica u Atini, na zatvaranju Igara iz SiCG je bilo (bukvalno i brojem) vise politicara nego sportista, a Vrdoljak se gura da se slika sa rukometasima. Najsmesnije je to sto i Srbi i Hrvati su uvek prvi da optuze druge kako se mesaju politika i sport, a sami to cinimo i vise nego drugi.