Ima li života vamo????

Sve je ovdje ravno, dokle pogled seze,

Neka čudna sila ove ljude veže,

veže poput neke nevidljive niti,

tako je od uvijek tako će i biti.

Eh da su mi krila majko, da preletim još jednom polako,

od Iloka pa do Orubice,

da pozdravim Šokce i Šokice,

da im kazem da ih volim jako,

eh to mi je zelja majko.

 Sjajno otvaranje stranice...

Dobro jutro

Zatvorim kavanu, sutra ujutro prvi na kavi...

A jednog dana kad se budu dijelile mirovine i pare tko je spasio kavanu javit će se razni ARIZINI, Čobani, Phantomi i reći da su oni bili prvi na dolasku i zadnji na odlasku...

Ni med cvetjem ni pravice

Petak, dan za metak, najbolji dan u životu radnog čovjeka.