Mora malo da bude ljuto. Ili vise, po ukusu. Moram sa priznam da nisam cuo za ovaj tvoj nacin do pre mozda tri ili cetiri godine. 

Neki lik iz Baranje, iz Belog, nam u NS kuvao bas tako. Znace Deki, lik drzi Popaj u Brace Popovic. 

Svidelo mi se. 

Nego, citajuci se zazelio przenog sarana. 

Kod mene u selu 5.5 eura 450 grama. I to smrznutog 😞. Od nedelje cu u grad da nadjem svez. Pa ocistim i isecem na snicle, u brasno i malo aleve pa na ulje.  

Glavu i rep sacuvam za nesto drugo 😁 .

Obarim par krompira, pa ogulim I nasecem sa sve crnim lukom. Dodam koji zacin, i, otkricu Vam tajnu, pored maslinovog ulja, obavezno dodati vodu iz tegle od kiselih krastavaca. Taman kiseline koliko treba. 

Napraviti preliv ( dodatak ) od maslinovog ulja, belog luka i svezeg persuna 😋... 

Dinkoooooo... Daj neki svoj " osvrt  " na nesto iz kuhinje.

 Ako nemas ideju, sta mislis na upotrebu alkoholnih pica u modernom ( seljackom, ovom nasem ) kulinarstvu? 

Ono, dodao sam po litre Banatskog ( ili Erdutskog  ) rizlinga...

Ali kratko... zamolio bi ja xavia ili basketasa,  ali likovi ce napisati roman 😁... 

Ko voli ljuto, nek proba Jalapenos umotane u slaninu i ispunjene sirom. Ili otidju u neki restoran koji ima Thai food i naruci sa pet zvijezdica (kad te pitaj kako hoces ljuto).

Ja jedem sve ali ne volim da kuvam. Jednostavno nemam ni vremena a i brzo jedem pa onda ne da mi se nesto kuvati dva, tri sata a onda pojedem za pet minuta. Zena uvijek kaze da ne zna ko brze jede, ja ili jedan od nasih pasa 😀

Ribu i ostalu morsku hranu uglavnom jedem u Seattle mada pojescu i negdje drugo ako nisam nesto gladan. Nisam neki ljubitelj odreska ali ako ga vec jedem onda mora biti well done. Hranu za dorucak mogu jesti u bilo koje doba dana, ono jaja pripremljena na bilo koji nacin. Daj mi Paella, bilo kako napravljenu moze sa mesom, mose sa morskim prozivodim. Isto ja bi uvijek jeo nesto ko tapas ili apetizers, ono vise stvari probas. Isto tako probam tokom normalnog zivota (ovo cemo dijeliti prije ili poslije korone) da rotiram od mexicke, indijske, thai, evropske, kineske, neke americke stvari (pravi burger napravljen u normalnom pub je odlican, samo sto vecina ljudi koji nisu iz USA uglavnom asociraju burger sa MCD).

Meni su utakmice uglavnom tokom rucka radnim danom pa ako gledam nesto tokom pauze onda uglavnom burger, fish and chips ili pileca krilca (po mogucnosti malo ljuce) uz pivo. Nekad sam pizzu mogo stalno jesti, sad je bas nesto i ne jedem.  Sushi mi nikad nesto nije lego mada ga volim jesti ako je dosta ljuti

Ma odavno nije tako. Pravi burgeri su jako popularni u cijelom svijetu. Mislim da McDonalds već jako dugo nitko ne doživljava kao nešto "američko". Odavno je McD postao globalan.

Po Zagrebu imaš puno mjesta gdje je punuda burgera dignuta na jako visoku razinu. Istina, i cijene su dosta otišle gore pa tu kvalitetu plaćaš koliko bi bilo nezamislivo prije 10-15 godina. 

Meni je najjače kako umjesto tog famoznog zagrebačkog burgera od 50-60kn možeš kupiti kilu do dvije mesa i napravit sa njime šta god hoćeš  🙃

Eto biznisa, kod nas od 23-30 kn (ovisi di kupuješ, jel očišćen i tako) i to kila, znači kod vas je kila 83 kn.

Kakav je crni luk? Nagađam da je to po našem - ljubičasti?

Jbg tak moš gledat za skoro sve.

Neka bit restorana i je da platiš skuplje, al jedeš di te netko služi i ne moraš utrošit pol posto truda (ma da se s druge strane slažem i s tobom, tamo di me netko odere ne planiram se vraćat, al ako je razmuno skupo i dobijem kvalitetu nemam problema platit).

ja sam se ovdje naučio jest - rižu 😄

inače sam je mrzio. Moja majka je čula od neke blebetave susjede da je djeci dobro davati rižu na mlijeku. Ja sam to mrzio, plakao, svađao se s njom svaki put, ratovao za svaku žlicu, brijem da sam s tih 4-5 godina po prvi put pokazao svoj individualni karakter 😎, tako da je nakon godinu-dvije neprestanog ratovanja odustala od nje. Imao sam tolike traume od riže da se eto sjećam kako sam je mrzio otkako sam bio mali. I kasnije sam je doslovno mrzio i izbjegavao u svim formama i načinima, riža s piletinom, riža s nekim saftom, rizi-bizi, ma bježi. I onda sam došao u Prag, počeo hodati po jeftinim kineskim i vijetnamskim restoranima i bufetima i riža mi je postala zakon. Očito zbog tih njihovih raznih umaka. Hvala bratskom kineskom narodu što me naučio jesti rižu. Sad je jedem i dva puta tjedno

i inače mi nekako ne pašu najpoznatije domaće delicije: odojka mrzim, uvijek ću uzet nešto drugo (ako ima), a ako nema, čisto iz pristojnosti ću uzet neki najmanji komadić i onda reći da ne mogu više. Janjetina mi je uvijek išla na živce, onaj grozan miris, sve dok u Tunisu nisam slučajno probao njihovu janjetinu. Stvarno slučajno jer sam krivo naručio u restoranu 🙂 pa to je bila fantazija, kakvi začini, kakve kombinacije, kakav okus, najbolje meso ikad. Drugi dan sam opet naručio isto, pa i treći 🙂 Shvatio sam da nemam problem s janjetinom, već s načinom kako se sprema kod nas i kako miriši. Ovdje sam otkrio indijske restorane i shvatio da je Lamb fantazija s njihovim začinima i umacima. Kad sam u indijskom restoranu, uvijek janjetina, to je must

kad je neka fešta kod nas, onda se zna: uvijek odojak i/ili janjetina. Ljudi se potrudili, napravili najbolje što mogu, počastili pošteno, a ja ne jedem ni jedno ni drugo 😬 baš se osjećam bzvz

ili kuhana šunka: ono Uskrs, svi se dave u kuhanoj šunci, a ja jedem čvarke. To je znalo dovest do suza moju baku jer nije vjerovala da neću ni probat tako fini komad šunke

tako da je zaključak: ako nešto ne volite jesti, probajte istu stvar iz neke druge nacionalne kuhinje, možda se pozitivno iznenadite