i riža i sve drugo u nekim jednostavnim formama. Znam da nema šanse da ja to napravim isto kao što to naprave Kinezi u restoranu. A i ne volim gomilat namirnice za koje znam samo jedan način upotrebe. Mala bočica soja-umaka evo stoji na polici već dvije godine, nikako da je potrošimo. Nisam neki veliki kuhar i ne petljam se u nešto kompliciranije od krumpira, tjestenine, roštilja i salata. Mrs. Wright je puno bolja, ali kad se zaželimo neke izazovnije gastronomije, onda se odvedemo u restoran 😁

Dok sam zivio na Filipinima, 4-Cheese Bacon Whooper sa dodatkom joj jednog mesa (dakle double) se tamanio na najjace. Kad se poprilično popilo, znalo se i pretjerivati pa se išlo i na Triple i Quad verzije, no onda drugo jutro skužiš da nema do doublea. U Mc Donaldsu više volim pojesti McCountry, no njega ima samo u HR. Imam običaj probati Big Mac u svakoj novoj državi u kojoj dođem i dok u večini ne vidim razliku, ono što na Filipinima nude pod Big Mac je prejadno, količinski i kvalitetom nema veze sa Big Macom.

Imao sam slican problem...20 godina sam izbegavao pirinac, pravila mi keva a kasnije zena tako da je uvek bio prekuvan, ko kasa... 

Kao, dodale povrce, pa moze da se jede. 

Onda dosli kinezi i objasnili... 

Pokusao da napravim ko oni, da ne bude kasasto, nego onako... nemam pravu rec... rahlo? dodas soja sos i bude odlicno..

Onda negde procitao da dosta zavisi od rize ( skuplja duguljasta, ne okrugla  )...

Pisalo negde da je " proprzim  " na suvo u tiganju ( tavi  ), pa onda kuvam. 

Ispalo BINGO 😁 ... To je to 😀

ma da, ima tih vrsta riže cijelo čudo, a i načina pripreme

sad sam već toliki rižoljubac da mi je okej i kad mi Kinez stavi grudu riže na tanjur, ono slijepljeno skroz, ali bitniji mi je onaj umak čije je agregatno stanje drukčije nego kod naših umaka, nekako gušći, kao neka sluz ( 😀 ) i njihove česte kombinacije slatko-kiselo čega nema u našoj kuhinji

Stvar je perspektive. Mi smo u to vrijeme bili klinci i naravno da je taj burger bio odličan klincu kojem je bilo preko glave mamine kuhinja koja je svaki dan uključivala juhu (koju kao klinac nikad nisam pretjerano volio), meso s prilogom i salatu te desert. Daj bilo što drugačije. 

Otvorio se prije par godina ponovo onaj famozni "Hamby" iz Draškovićeve, ovaj put u Vlaškoj, i radio hamburgere kakvi su bili u ono vrijeme. I da, jesu onakvi, ali iz današnje perspektive to baš i nije neka kvaliteta.

McDonalds je sasvim nešto drugo. To je klasičan fast food i kako kažeš, sjećam se svog prvog burgera tamo. Još nisu došli kod nas i mi smo bili na nekom izletu u Beču. Red u McDonaldsu i napokon dođeš na red. Pita ovaj što ćeš, a ja navikao na one zagrebačke hamburgere, kažem hamburger...i dobijem onaj mali zamotan u papir, a meni ništa nije jasno. Što bih s tim trebao kad pojedeš u dva zalogaja 🤣

Pa ista je stvar s tjesteninom. Kod nas je tjestenina nešto što prekuhaš i dodaš saftu da ga ne jedeš samog, ali kad je skuhaš kako treba i dodaš tome pravi umak koji se lijepo lovi za tjesteninu umjesto da je tekuć, to je sasvim druga priča. 

A kod umaka nemaš što fulati. Kreneš s lukom na maslinovom ulju i onda dodaš što ti se jede taj dan. Kobasice, špek, povrće...ne možeš fulati. Na kraju dodaš preko svega ribanog Grana Padano. 

meni je burger king isto bolji od mc donaldsa, mada mi whopper nije najbolji njihov sendvič nego steakhouse.

u mc donaldsu mi je najbolji bacon rosti, al to nema uvijek .

Kakav Grana Padano, kakvi bakrači, samo hrvatsko, samo sirelin Ribanac  😄

Uzgred rečeno Grana Padano ima 33g proteina na 100g ukupne težine, a Ribanac 41g, a cijena im je praktično ista (kada se nivelira na tih 100g), tako da, računica je jasna...