Koliko sam gledao, par videa, oni pohaju u svinjskoj masti (ne znam jel dodaju ulja u to) dok je kod nas poh uglavnom u ulju.

Inace svinjska mast daje totalno drugi (bolji, ne znam kom se ne sviđa) okus u odnosu na ulje.

Mast da svoje kao da si stavio neki zacin ekstra.

Bečki u Beču sam pojeo jednom, baš u Figlmulleru koji su ako se ne varam rodno mjesto te šnicle, barem tako kažu. Klasično slonovo uho s krumpir salatom, bilo je fino. Konobar je naravno bio iz Broda pa je došla i rakija na račun kuće. 😀

Sinoć sam bio s timom na večeri, nas četvero smo otišli u Smokin Bob, mjesto koje preporučam svakomu tko se nađe u Bratislavi, a pogotovo ljubiteljima teksaškog/američkog roštilja. Meso se topi u ustima, prilozi su im vrlo fini. Mi smo podijelili nešto vrlo slično ovomu, samo je raspored priloga bio malo drukčiji. Lijepo smo se najeli.

svaka čast svim roštiljima, ali bosanci i srbi prave najjači roštilj

Bosanci sigurno rade najbolje cevape, ali to je njihovo nacionalno jelo i oni stavljaju top meso unutra kod nas ide smece, tako da nije ni cudo sto je razlika.

Isto tako nisam nigdje jeo bolje sušene proizvode nego nase slavonske u nas rang jedino moze dobar, domaci, dalmatinski prsut.

Srbi nam tu nisu ni do koljena, a Bosanci niti ne njeguju to toliko (kad ih masa ne jede svinjetinu).

Moze li netko iskomentirat peglanu pirotsku kobasicu?

Na Tv-u uvijek svrsavaju na to, a meni izgleda bezveze.

Gastro trazilicu volim gledat, al Miro jako cesto pretjeruje kad je bio tu kod nas nahvalio je jedan resrtoran, da sad ne pljujem koji, ja u taj restoran ne idem koliko je meni ta hrana losa, a bio sam barem 10 puta kroz X godina - jer nekom prilikom eto ipak odem(o).

Zadnji put mi je hrana bila za 2/10.

No, da se vratim na tu kobaju, zadnji video mislim da sam gledao Paquita - mmm, vau, fenomelano, a jedva da je odgrize 🤣

i vidim u cjeniku imaju karađozbegovu, neku njihovu inačicu karađorđeve samo po halalu jel.

naručio sam ipak neku drugu šniclu ili kako se to već zove, trebala je to biti pohana teleća šnicla punjena šunkom i u umaku od šampinjona. ta šunka unutra je bila pureća i malo je reći da mi se digo želudac nakon prvog griza. fuj.

sad sam dobio od kuma čvarke iz nove gradiške, vrh, iskreno nikad bolje nisam jeo. 

u hercegovini vidim da ovi imućniji što ne moraju sušiti kod kuće tj. dimiti, nose negdje kod tomislavgrada, ne znam jel crnčevići ili neko slično ime mjesta, suši se na vjetru, teško naći razliku između tog, dalmatinskog i istarskog, naravno ovisi o prehrani svinje, začinima itd.

ja sam ljubitelj plemenite plijesni, a istrijani rade takvo suho meso pa moram priznat da mi je istarska kobasica vrh, još ona bude onakva da se može i na tavu baciti lagano s malvazijom ili rezati i tako jesti.

znao sam probati i domaći ombolo tj. žlomprt i neki pršuti se mogu sakriti kraj toga.

slavonci su ipak doktori suhog mesa, a mene jedino zeza što nisam neki fan pikantnog, a slatku papriku na primjer obožavam.

od muslimana iskreno nisam probao suho meso, ali malo kreativnosti i to može biti dobro. talijani su doktori za goveđi pršut, popularna bresaola, samo crvenilo, nema kap masti, reže se jako jako tanko, ali sama po sebi nema neki okus. ali kad je posložiš u tanjur, poliješ maslinovim uljem, iscjediš malo limuna i na deblje naribaš parmezan to je ko da jedeš neki carpaccio, vrh.