dajmituprijavuvecjednom je napisao/la:
Nabrojali ste veliku većinu, teško je rangirati, uostalom bilo bi i nepravedno.
Ali znam kada sam bio daleko najnervozniji, srce mi je skoro van iskočilo. Goran i finale Wimbledona, nešto neponovljivo, mali ukrasni jastuk koji je bio na kauču sam pregrizao zubima, naježen od prve do posljednje sekunde.
Takva nervoza mi se javila još samo par puta, na Euru i Svjetskom kad su naši igrali, i to uglavnom prva utakmica, već drugu i treću u grupi se podnošljivije gleda
I daleko najveći šok i tuga, tulio sam ko malo dijete, jebena Turska u Beču. Ne mogu ni danas klipove s te utakmice vidjet, mučno mi dođe momentalno.
Meni je pogotovo nervozno bilo ono polufinale protiv Henmana, ma bio sam siguran da će to izgubit nakon onog trećeg seta ali tad je kao što je rekao Goran bog poslao kišu i on je pobjedio.