Ja ne znam što mi je draže. Ribu volim, šaran mi je zakon, frka mi je kada je Badnjak ili Veliki Petak pa post, a šaran na stolu.To zbilja nije fer.  Volim ja i morsku ribu samo što nemam priliku često ju jesti, a neznam ju i pripremiti. Šteta što su cijene ribe ipak malo previsoke. Junetina, teletina, ajoj. Svinjetinu najčešće jedem. I nije mi teško zbog toga i nije mi žao. Obožavam pržene svinjske džigerice, ali naravno moraju svježe biti. Janjetinu rijetko jedem, ali uvijek s guštom. Ni povrće mi nije strano: poriluk, patlidžan, tikvice, bijeli luk mi super paše uz slaninu, sada ima i mladoga, grah, grašak ko klinjo nisam volio sada mi je mljac. I onda se tužim da mi je teško. Zbilja mi je žao ljudi koji ne vole nešto od navedenoga, ne znaju što propuštaju. Ali ne mo'š nekoga osuđivati sada. Ne znam, netko veže nekakvo loše iskustvo s dinjama npr. i teško je tu nešto promijenti. A sada ići na psihoterapiju zbog toga je ipak malo pretjerano iako meni razumljivo. Samo na psihoterapiju radi određene vrste hrane će najčešće ići osoba koja je otvorenija prema većini drugih vrsta. Tako da se opet vrtimo u krug.