Tomislav Nikolić, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, krenuo je u ozbiljnu reformu stranke, a samim tim i u „konačni obračun“ sa liderom iz Haga Vojislavom Šešeljem. Na to ukazuje Nikolićeva odluka da, uprkos programskim načelima SRS i Šešeljevom čuvenom testamentu, poslaničku grupu SRS u Skupštini dovede do toga da glasaju za sporazum sa EU i time praktično za integraciju Srbije u EU.

Iznenadna spremnost radikala na saradnju sa vladajućom većinom i najava da će prihvatiti SSP zaprepastila je samo one koji ne prate unutrašnja događanja u najvećoj opozicionoj stranci i njeno raslojavanje na najmanje dva krila: pristalice Vojislava Šešelja koje sa skupštinske govornice kunu sve koji pristanu na saradnju sa liderom demokrata Borisom Tadićem i na pristalice Tomislava Nikolića koji je skinuo Šešeljev bedž sa revera. I mada za sada nije sasvim izvesno da li će svi poslanici SRS glasati za ratifikaciju SSP, ključni potez je već povučen.
- Prihvatanje SSP je krupna promena za radikale ne samo programski, već i u odnosu na sve što su radili i govorili u predizbornim kampanjama. SRS je s vremenom ublažavala stavove u odnosu na svoj program s početka devedesetih godina, ali nikada nije ovako jasno rekla da je za EU. Čini mi se da prisustvujemo liberalizaciji i modernizaciji ove stranke i da SRS nastoji da postane kredibilan partner za razliku od svoje dosadašnje uloge antisistemske partije - kaže za „Blic“ Vladimir Goati, direktor „Transparentnosti Srbija“.
Promena strateškog političkog opredeljenja SRS naročito je vidljiva ako se prisetimo Šešeljevog testamenta u kome je uputio zahtev svim radikalima da nikad ne pristanu na ulazak Srbije u EU i da se tome oštro suproTstavljaju, jer su tamo „koncentrisani svi tradicionalni srpski neprijatelji“. Politički analitičari smatraju da Nikolić, suočen sa neposlušnošću jednog broja vodećih ljudi u stranci, mora da promeni taktiku partije ako želi da u njoj sačuva svoj uticaj, opstane i odbrani se od Šešelja. Najljući protivnici Tomislava Nikolića u stranci jesu Nataša Jovanović, Dragan Todorović, Gordana Pop-Lazić, Zoran Krasić i Vjerica Radeta.

Nikolić ostavku podneo na pola mandata

Tomislav Nikolić podneo je ostavku na mesto zamenika predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) na polovini mandata, a za izbor novog zamenika stranačkog predsednika potrebno je sazvati Otadžbinski kongres SRS, najviši stranački organ

Prema Statutu SRS, predsednik, zamenik predsednika, članovi Centralne otadžbinske uprave i drugi najviši funkcioneri biraju se na kongresu SRS, koji se redovno održava na svake četiri godine.

Vanredni Otadžbinski kongres SRS, prema Statutu, može biti održan na zahtev predsednika stranke, jednog izvršnog odbora ili jedne petine opštinskih odbora stranke.

Poslednji, sedmi po redu kongres SRS, održan je 8. oktobra 2006. godine i na njemu su, jednoglasno, za predsednika i zamenika predsednika SRS izabrani Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić.

Podnoseći u petak uveče ostavku stranačkom Predsedništvu, Nikolić je iskoristio jednu od dve statutarne mogućnost za prestanak mandata pre njegovog isteka, a druga je razrešenje.

Zamenik predsednika SRS bira se na kongresu, na predlog Centralne otadžbinske uprave, kojoj kandidate predlaže stranački predsednik.