Последњи испраћај на гробљу у Приједору (Фото Б. Марић)

Од нашег сталног дописника
Приједор, 9. октобра - Нада је изгубљена, али се Драгомирова душа смирила. Ово је последња реченица изговорена данас на гробљу Башинац у Приједору, којом су се породица, родбина и пријатељи опростили од Драгомира Петроњића, „жртве”, како нам рече његов брат Мирослав, „заједничког злочина две државе - Словеније и Хрватске”.
Иако је имао регуларно пријављено пребивалиште у Цељу, словеначка полиција је Петроњића као држављанина Босне и Херцеговине 3. септембра 1992. депортовала у Хрватску. Хрватски полицајци су га отпремили у Сплит, а затим у Метковић. Одатле је превезен на гранични прелаз Каменско, где је предат Хрватском већу одбране тадашње Хрватске Републике Херцег-Босне. После пуних 15 година наде да је Драгомир, можда, ипак жив, Петроњићима је пре неколико дана стигла вест да је мртав.

Његово тело нађено је у Царевом пољу код Јајца, а патолог др Жељко Каран је утврдио да је Петроњићу из пиштоља пуцано у главу и да је пре смрти мучен: констатовао је прелом неколико ребара, десне руке и леве ноге. Где, када и ко га је убио, још је непознаница.

Петроњићи - кћерка Ранка, отац Раде, мајка Стојна, брат Мирослав, сестре Драгојла и Веса - данас су онемели од бола. Кроз плач, мајка Стојна је нарицала: „Био си моја прва радост, а сада си моја највећа жалост.” Петроњићи су, иначе, у рату изгубили средњег сина Миломира, који је погинуо као борац Војске Републике Српске, поред којег је сахрањен Драгомир.

Драгомировој сестри Драгојли и њеном супругу Нови Поповићу још су свежа сећања на последњи сусрет са Дрогомиром, кога је словеначка полиција из њиховог стана у Цељу, како кажу, прогнала директно у смрт. „Најпре су му одузели лична документа, а затим су дошли по њега и одвели га да плати казну због наводног нелегалног боравка у Словенији. Вратили су се касније и рекли да га шаљу кућу. Покушали смо да им објаснимо да је Драгомир легално пријављен и да, ако већ хоће да га депортују из Словеније, не могу да га шаљу у Хрватску, у којој је већ беснео рат. Тим пре што смо слутили шта га све, због тога што је Србин, и што нема документе, може задесити у Хрватској. Наше су молбе остале узалудне и зато смо данас овде, на Драгомировој сахрани”, испричао нам је Ново Поповић.

Он и супруга Драгојла су покушали да стигну до граничног прелаза Рогатац, преко којег је Драгомир возом депортован у Хрватску. „Нажалост, закаснили смо десетак минута. Да га тражимо по Хрватској нисмо смели, јер би, вероватно, и нас стигла слична зла судбина”, сећају се Драгојла и Ново Поповић.

Драгомирова кћерка Ранка, која и сада живи у Цељу, каже да ће, с обзиром на то да сада када породица - захваљујући и нашем листу који је истраживао овај случај - има све податке о судбини њеног оца, покушати да правду истерају на суду. Намерна је да тужи све оне који су учествовали у незаконитој депортацији њеног оца у Хрватску.

Сахрани Драгомира Петроњића присуствовала је и делегација Цивилне иницијативе избрисаних, предвођена њеним председником Александром Тодоровићем. „Чим систематизујемо и преведемо на енглески комплетну документацију о покојном Драгомиру Петроњићу упутићемо је Хашком трибуналу. За нас је Драгомир цивилна жртва рата, за чију је смрт одговоран цео низ тадашњих званичника Словеније, а и Хрватске”, изјавио је за наш лист Тодоровић.