sta bre ima u srbiju?

Mile, kakva su tvoja iskustva vezana za Otadžbinu Srbiju?

dočekali te ko kim il jonga! sve sa sletom!

The Hives stižu na Egzit

Popularni švedski rok sastav "The Hives" nastupiće na glavnoj bini ovogodišnjeg Egzit festivala u nedelju, 13. jula. 2008. godine.

Na ovom, dugo priželjkivanom nastupu, sastav „The Hives“ publici će predstaviti i njihov aktuelni album „The Black and White“ koji se nalazi na svetskim top listama još od oktobra prošle godine.

"The Hives" dolaze iz malog industrijskog grada po imenu Fagersta, smeštenog u srcu najveće rudarske oblasti u Švedskoj. Bend je osnovan još 1993. godine, i od tada nastupaju u nepromenjenoj postavi koju čine pevač Haulin Pele Almkvist, gitaristi Nikolaus Arson i Vidžilante Karlstrom, basista dr Mat Destrakšn i bubnjar Kris Dendžeros.

Članovi sastava „The Hives“ gradili su svoj globalni uspeh dugi niz godina svirajući po najmanjim barovima i koncertnim salama.

Svoj prvi album pod nazivom „Barely Legal“, konačno su objavili 1997. godine, ali svetsku slavu dostižu tek nakon dva maksi singla „A.k.a. I-D-I-O-T“ i „A Killer Among Us“, oba iz 1998. Drugi album „Veni Vidi Vicious“ pojavio se 2000. godine. Kompilacija pesama sa oba albuma i maksi singlova "Your New Favourite Band", tokom 2001 i 2002, donela im je potpuno neverovatan dijamantski tiraž.

Nakon dvogodišnje turneje, petorka se vraća u rodnu Fagerstu da bi snimila album „Tyrannosaurus Hives“, koji je 2004. godine dostigao visoko sedmo mesto na britanskoj listi albuma.

Konačno, aktuelni „The Black and White“ album dolazi kao očekivana potvrda njihove zrelosti stečene tokom 15 neumornih godina pisanja autentične biografije pravih rok zvezda. Sa ovog albuma objavljena su dva singla, pesma „Tick Tick Boom“ i aktuelna radijska himna „T.H.E.H.I.V.E.S“ koju je producirao Farel Vilijams.

Prepoznatljivi po kvalitetnim nastupima uživo, članovi benda „The Hives“ danas pripadaju takozvanoj „Klasi 2002“, koju mnogi svetski kritičari nazivaju drugom rok revolucijom, a koju je publika na Egzit festivalu ranije iskusila kroz nastupe bendova „White Stripes“ i „Franz Ferdinand“.

Ulaznice za Egzit 08 u pretprodaji koštaju 5490 dinara i mogu se naručiti na zvaničnom festivalskom sajtu www.exitfest.org. Cena ulaznica u redovnoj prodaji biće 7790 dinara. Broj ulaznica je ograničen, a s obzirom na veliko interesovanje očekuje se da će ulaznice biti mnogo brže prodate nego inače. Ulaznice za Egzit 08 mogu od 11. 2. 2008. godine da se kupe u Banja Luci, Tuzli, Ljubljani i Skoplju.

Novosti: Srbi izumeli samuslužni sto za pivo
Subota, 1. mart 2008. 10:55

Imaju li konobari softver? Nemaju, reći će vam neki gosti kafana, iznervirani upornim dozivanjem kelnera ili oni, na primer, kojima je umesto poručenog piva servirana kafa.

Može biti da su slična iskustva imali Saša Madić i Nenad Rajšić, naše gore izdanci, koji su u Slovačkoj, dakle u EU, patentirali i zaštitili - samouslužni sto za točenje piva. Ili, na engleskom, "bir stejšn".

To mesto, "stanicu za pivo", čine okrugli sto sa četiri stolice, a u sredini je slavina (pipa) iz koje teče piće. Ispred svakog gosta je poseban displej koji pokazuje cenu piva za jedan litar, količinu koja je popijena, odnosno koliko je još ostalo za ranije ubačeni novac.

"Unutar stola je boca u frižideru od 50 litara i nekih 15 metara creva u kojima se pivo hladi na četiri stepena. Aparat prima i papirni i metalni novac", objašnjava nam Zoran Spasić, direktor našeg preduzeća "Agroprem", zastupnika slovačke firme "Medboks".

Pivopija pritiskom na dugme određuje koliko pića da mu se nalije. Može i dva decilitra, da mu se pivo ne bi grejalo na stolu.

Spasić ubacuje 200 dinara na svom mestu za stolom, u petak prilikom prezentacije "stanice" na splavu "Grin bir" pored Bloka 70, u Novom Beogradu. Samo je jedna pipa na sredini stola. Rotira se 180 stepeni, zastaje, klikće i puni kriglu. Displej odmah pokazuje koliko piva još može da se "poruči". Za 200 dinara može 1,7 litara.

Pivo je "plzensko", hladno je tačno predviđena četiri stepena. Spasić zadovoljno otpija i počinje priču o srpskoj pameti u belom svetu. Izum je dobio mnogobrojne medalje na "Eureki", sajmovima robotike.

Sam softver (koga ne koriste neki konobari) naručen je u kockarnicama Las Vegasa. Tako aparat prepoznaje novac (ne može da mu se podvali).
Pivo se toči uz vrlo malo pene, a pena je, kao što se zna, najviše punila budžet nekih ugostitelja.

Sad, ima ljudi koji smatraju da bez pene pivo nije "ono". Na "stanici" se pena može dobiti ako se pipa okrene u suprotnom pravcu. Izlazi pene koliko hoćete.

"Nova je dimenzija uživanja zato što gost sam sebi toči i ne može dobiti manje nego što je platio. Gost će, točeći pomalo, uvek imati hladno pivo u čaši. I, ne mora da čeka konobara", objašnjava Spasić.

Svako od četiri mesta za stolom ima svoj nezavistan kredit. Postoje i dva moguća režima rada: pripejd i postpejd. Šta to znači?

"Možeš i kod aparata da piješ na crtu, ako vlasnik uvede postpejd", objašnjava jedan gost, brišući naknadno dolivenu penu sa brkova.

Jedna pivopijska stanica košta sedam hiljada evra. Ko će je kupiti? U Nemačkoj, Holandiji i Belgiji su prvi interes pokazali sami proizvođači piva.

Samouslužni sto može da se postavi i na otvorenom, sa stolicama ili bez njih. Može, koliko razumemo, na Adi ciganliji ili na vašaru u Šapcu. Istovremeno i u diskotekama, a svakako - pivnicama.

Jedan naš ugostitelj, čuli smo, ima nameru da otvori pivnicu sa 20 ovakvih stolova. Traju pregovori sa pivarama, u kojima, inače, ne oskudevamo.

Da li će konobari organizovati neki protest ako se "stanice za pivo" omasove kod nas, pa izgube posao? U takvim okolnostima neće biti više onoga: Dete, daj pivce za živce, al' da bude ladno ko zmija!

Neki psiholozi ili sociolozi mogli bi da istraže koliko će i da li će automati doneti nov talas otuđenja među ljudima.

"Konobarima daješ napojnicu, ovakvim stolovima ne možeš i da hoćeš", čulo se razmišljanje.

U Srbiji ima dovoljno bogatih da kupe poneku stanicu i za kuću. Izbegavali bi mnogobrojnu poslugu u vreme prijema, proslava. Uzgred, mogli bi i da zarade na svojim zvanicama.

Propade koncesija za autoput Horgoš-Požega?
Subota, 1. mart 2008. 10:14

Projekat izgradnje autoputa Horgoš-Požega na rubu je propasti, saznaje "Press" iz dobro obaveštenih izvora u vrhu Vlade Srbije.

Naime, glavni finansijer celog projekta Dojče banka planira da se povuče iz posla zbog nestabilne političke situacije u Srbiji.

Tako bi koncesionara, konzorcijum austrijskih firmi "Alpina Mejreder" i "Por", stavila pred svršen čin da za samo mesec dana nađe novog finansijera ili da raskine ugovor o koncesiji.

Ugovorom o koncesiji planirano je da do 31. marta ove godine bude završena takozvana druga razvojna faza projekta. Ona podrazumeva da Vlada Srbije završi eksproprijaciju zemljišta, a koncesionar mora da zatvori finansijsku konstrukciju.

Pressov izvor iz vrha Vlade Srbije, međutim, navodi da Dojče banka razmišlja o tome da se povuče iz projekta, čime bi projekat izgradnje autoputa potpuno propao.

"Do pre samo desetak dana bilo je izvesno da će radovi početi u dogovoreno vreme, početkom aprila. Međutim, zbog nestabilne političke situacije u zemlji, Dojče banka je rešila da se povuče iz projekta.

Koncesionar je sada u velikom problemu jer nema dovoljno vremena da nađe drugog finansijera", otkriva sagovornik Pressa, i naglašava da Dojče banka, inače, posluje samo u politički stabilnim zemljama.

Direktorka marketinga u "Alpini Beograd", predstavnika koncesionog preduzeća u Srbiji, Miljana Backović nije želela da komentariše povlačenje Dojče banke iz projekta.

Međutim, ministar za infrastrukturu Velimir Ilić potvrdio je za da je pre nekoliko dana održan sastanak u Vladi s predstavnicima koncesionara i Dojče banke, na kome su glavni finansijeri tražili dodatne garancije za posao u Srbiji.

"Direktor Dojče banke me je uverio da se neće povući iz posla, ali je zbog aktuelne političke situacije u zemlji tražio dodatne razgovore s koncesionarom.

Naime, Dojče banka traži da koncesionar nju označi kao prioritet prilikom naplate putarine. Inače, koncesiono preduzeće će ubirati novac od putarina i određenu sumu će uplaćivati u državni budžet. Šta će raditi sa ostatkom novca koncesionar sam odlučuje", objašnjava Ilić.

On dodaje da do sada nije pravljena nikakva lista prioriteta za isplatu novca od putarine.

"Ne verujem da će koncesionaru predstavljati problem da Dojče banci prvoj isplati novac od putarine. Nama to takođe nije problem sve dok imamo garancije da će određena sredstva biti uplaćivana u budžet.

Na sastanku koji smo održali pre nekoliko dana niko nije imao primedbu na predlog Dojče banke. Ostalo je da se ona i koncesionar dogovore o svemu", zaključuje Ilić.

(MONDO)

Koji će nam...