Niko kao Srbi

Trenutno nam se otadžbina malo skupila, ali je mi volimo istim žarom kao i pre centrifuge, kad smo je, kao vučju kožu, rastezali između Karlovca, ravnog Kosova, Vardara i plavog Jadrana. Naša vojska ima dušu devojačku, uzdržljivost svešteničku, a srce Obilića, pa nas zato svuda dočekuju raširenih (zapravo, podignutih) ruku, klečeći obliveni suzama i drhteći od uzbuđenja. Retko mrzimo, ali i za to naboj crpimo iz petnog žilišta

Ne treba biti mnogo patriotski (i muzički) obdaren, pa shvatiti da smo mi, Srblji - pesma među narodima. I to ne neka žalopojka isceđena kroz stisnute zube, uz čobanske diple, već plameni bič tonova i povisilica u slavu života i narodne snage. Kao misirača međ’ lubenicama sijamo svojom vrlinom, noseći lojanicu slobodarskog i nepokornog duha koji se, ne znajući za predah, istorijskim vrzmanjem - obnavlja. To je ta nesputanost našeg naciona, svojstvena, na primer, krdu divljih konja dok im razvigorac draška zamršene grive i jajca ili jatu planinskih orlova strvinara kad se voznesu nebu pod pelerinu. Teško je (jerbo se nema mesta, ni talenta) nabrojati sve razdele i periodne sisteme po kojima smo zvezde repatice svakolike uzoritosti, tako da su redovi koje slede tek predlog za razmišljanje, bela knjiga našeg ponosa i šikljajuće posebnosti.

Kao prvo, narod smo najstariji. Črte i reze našeg nacionalnog programa su strogo po paragrafima uklesane na nosećim zidovima pećina, kraj pitomih slika muflonskih ispaša i praistorijskih mošnica. Vredi ponoviti onu „escajg teoriju“ koju znaju čak i vrapci s grane (barem oni koji imaju malu maturu): Dok su truli Evropljani rukama čerečili divljač, srčući iznutrice, mi smo elegantno seckali krtač zlatnim noževima i viljuškama, a takve beštek-garniture, sve s ugraviranim inicijalima, posedovala je svaka srpska sojenica. Tragovi tog gospodstva vidljivi su i danas na bilo kojoj našoj terevenci, gde se držimo reda, gotovo uštogljenog protokola i svakojakog džentlmenstva.

Nenadmašno smo gostoljubivi. Hleb, so, moča i ljuta domaća iznose se pred svakog gosta. U redu, ne nudimo im u znak pristupnog poštovanja rođene žene na samouslugu, kao neka bratska plemena, ali položajniku pružamo sve što mu srce poželi – od ptičijeg mleka do fazana punjenih vrganjima. Pa gde još država, zarad uigranog duvanja u limene oluke, plaća visinske pripreme za stotinu trubača, ne bi li ih utrenirala da puhaju visokim gostima uz uvce i kreditima postavljen džep. Sve činimo da namernik od nas ode nabrekle duše i opelješenog buđelara pa zato k nama i hrle svi oni frigidni zapadnjaci željni dobrog provoda s pevanjem, pucanjem i preklinjanjem za milost. Dobro, neki put se deca po splavovima zanesu, zasmeta im kakav stranjski naglasak ili nagorelost puti, neko od gostiju i podigne pogled, pa dobije po tamburi, ali sve to ide u rok službe i družbe. Industrija nam je u zastoju, tako da to povremeno trovanje olovom nije alarmantno.

Odani smo šenluku, te i rođenje deteta proslavljamo baražnom vatrom iz malokalibarskih topova. Po tavanima imamo više tromblonskih mina nego mišolovki. Ipak, i u slavlju se držimo mere, pa, recimo, na svadbama pretekne pokoja baba koja nije baš mortus p’jana. Venčanje s kog kuma ne vode na ispiranje želuca ništavno je, a stari svat mora orušiti bar dva sprata torte nosom ili stražnjim skladištem inteligencije. Mlada se u nacvrcanosti pripetava s majkom i kvartetom najbližih tetaka, a ostala tevabija, svesna da bez zelja nema veselja, rezonuje: „Da žderemo k’o ljudi, da ločemo k’o volovi“. Mi, brate, đuskamo i kad branimo mostove, pevamo i u redu za čorbuljak iz narodne kuhinje, neprestano guslamo (dok nam ne padne kap za vrat). Obeležavamo sve povesne godišnjice, poraze zalivamo po posebnom tipiku, a domaća stoka i živina ne može oko da otvori strepeći od pokolja.

Najobrazovanija smo rasa, uprkos zlogukim uvoznim testovima o koje nam se osnovci, nevični pravopisu, sapliću. Naše junoše iz magarećih klupa odlaze preko grane i u prvom pismu javljaju roditeljima i ostaloj rodbini da su odbranili doktorat iz nuklearne fizike na prestižnom sveučilištu. Na Zapadu đaci ne umeju sabrati dva broja kako valja, a kod nas i predškolci bez po muke množe kladioničarske kvote, procente zelenaških kamata i udeo paracetamola u fišeku heroina. Našem detetu daj najskrnaviji računar, par dana ga umesto u školu vrgni na internet i s lakoćom će, kao seljače napolitanke, rasturiti odbrambeni štit Pentagona, odšrafiti bojevu raketnu glavu ili ostaviti kosmonaute na Marsu bez kikiriki - butera.

Najlepši smo milet – naši buvljaci i cigan ma’ale kriju više iskričave i dobro raspoređene lepote nego pariške modne piste. Devojke koketiraju uzduž i porebarke, zavode sve odreda po strogim platnim razredima, uz paušalno tarifirane osmehe. Muškarci takođe ne zaostaju, uprkos dinarski izraženim čeljustima, pogolemim čakljama noseva i razuđenim lobanjama. Umesto u inozemstvu tako uobičajenih seka Persi i depiliranih kompleksaša, kod nas uspeva sve go (i napeti) mačo – mužjak, spreman da zaskoči pre nego što kaže hop. Na stranu činjenica da se to naše muško kosmato bogatstvo s merakom useknjuje, pušta obilate vetrove života i višeminutne podrige, što se u Jevropi ceni kao poseban raritet. I naposletku, a jebeno bitno, mi smo i najpotentniji narod za kojim vapiju odjavne špice porno-epopeja. Dok ostale (mrsi)mudonje kriziraju i mrljave kraj nezadovoljnih žena, kod nas se svaki odnošaj otegne do prstoliza i telesnih ekstaza pri kojim oznojena tela drhture kao pihtije. Verovatno nikad i ne bi prekidali jarcanje duž ženskih klanaca da nemamo naviku podnositi detaljne kafanske raporte o seksualnim podvizima u naćiljene (i čupave) ušne školjke saboraca. Vijagra nam ne treba, sve mlitavosti ukidaju čvarci (srpske dražeje), med, orasi i bujna postkoitalna mašta.

Mi smo najpitomiji, ali ujedno i najratoborniji narod. Nekad možeš da nas mažeš na ’lebac, preliješ kao slatki sirup preko tufahija, a nekad nas, srdite kao da smo zapišali koprive, tek popreko pogledaj i odmah javi da dunđeri u urgentnom počnu mešati gips, a sestre nežnim celovima (i šamarima) trezniti dežurnog hirurga. Prijateljski smo postrojeni prema susedima, tuđe ne damo, a svoje nećemo, umemo da zapucamo i da za učkur zadenemo. Ako nas bastardi napadnu, uz veru u Svevida i suv barut, u stanju smo ih pojesti pečene s krompirićima. Podigli smo kućerinu nasred puta ( i Markan je orao drumove, pa šta?), ali to ne znači da svaki ološ može naš ubogi dom da merka, bezecuje i rascimava. Trenutno nam se otadžbina malo skupila, ali je mi volimo istim žarom kao i pre centrifuge, kad smo je, kao vučju kožu, rastezali između Karlovca, ravnog Kosova, Vardara i plavog Jadrana. Naša vojska ima dušu devojačku, uzdržljivost svešteničku, a srce Obilića, pa nas zato svuda dočekuju raširenih (zapravo, podignutih) ruku, klečeći obliveni suzama i drhteći od uzbuđenja. Retko mrzimo, ali i za to naboj crpimo iz petnog žilišta. Opet, češće smo pitomi i naivni kao male mace. Samo predemo, umiljavamo se, volimo i praštamo do iznemoglosti; da nas uslikaš za bombonjeru, ne bi pogrešio.

Imamo nesputanu sklonost ka biznisu – gde god je tuđi džep, tu je i naša pokroviteljska ruka. Dočekujemo neke od stranih partnera dobrodošlicom osmišljenom za staračke domove: kod nas uđu živi i bogati, a izlaze mrtvi i siromašni. Za investicije koje procenimo na trilijardu evra, zapravo bi bilo dovoljno i par miliona, ali i naša država mora zaslužiti malo hleba! I koji brabonjak kavijara odozgo! Najpravičnija smo i najrodoljubivija nacija, te nam nije problem da u isto vreme telima mladih komsomolki iscrtavamo petokrake na sletovima i iskopavamo iz zemlje, desetlećima nakon egzekucija, zaboravljene četničke bardove. Kvartalno, uz rebalans budžeta, na pobedničku stranu malom rokadom prevučemo i pokojeg saradnika okupatora, tek da nas je više na koktelu povodom Dana pobede. Hvalimo se velikom duhovnošću, pijuckamo tamjan našte srca, imamo prohodan koridor ka carstvu nebeskom, a u cik zore razbijamo izloge stranih tržnih centara da bi što pre kupili električnu jastučad po promotivnoj ceni. Naša draž je upravo u tim suprotnostima, kad nećemo ni to što hoćemo (da nećemo). A sve nam, pa i dobro utegnuti apsurd, dobro stoji i otvara nas u struku.

Mi smo i živalj najtvrdoglaviji, o čemu svedoče vicevi koji nas porede s bukovom građom. Kad nešto zajunimo to ćemo i postići, pa makar žrtve kao cepanice (bukove) slagali u povesne lomače. Najradoznaliji smo narod jer prvi saznamo da je komšijina krava imala povećanu sedimentaciju. Takođe smo i najvredniji, premda nikako da britvom otfikarimo bradu s priče da ne mogu toliko malo da nas plate, koliko mi možemo da zabušavamo.

Država daje 600 miliona





NIŠ - Najkasnije do 1. januara 2012. godine, u ulici Vizantijski bulevar bb, na "đačkom ostrvu", trebalo bi da bude gotova najsavremenija i najmultifunkcionalnija sportska hala u ovom delu Srbije "Car Konstantin", vredna oko 600 miliona dinara, u kojoj će biti mesta za 9.000 gledalaca.
- Posle idejnog, uskoro će biti gotov i glavni projekat za ovu velelepnu sportsku arenu. Za neki dan uslediće sastanak svih relevantnih faktora u gradu kod gradonačelnika Niša, na kome će se dogovoriti mnogi detalji, a zatim, uz ostalu proceduru, predstoji raspisivanje tendera za izvođača radova - kaže direktor Direkcije za izgradnju grada Branislav Jovanović.
Od ukupne vrednosti
ove investicije, 150 miliona dinara je učešće grada na Nišavi. Preostali iznos obezbeđen je preko NIP-a i Evropske investicione banke za šta je zaduženo Ministarstvo omladine i sporta, a ministarka Snežana Samardžić-Marković je, inače, u više navrata dala apsolutnu podršku ovom projektu.
Dakle, ističe Jovanović, novac je obezbeđen i sada nije toliko bitno kada će se baš tačno postaviti kamen-temeljac, već je mnogo važnije da hala bude završena u roku i to će biti jedan od najbitnijih uslova budućem izvođaču radova.
Inače, Niš već jeste, ali pretenduje da postane još veći i jači centar sportskih i manifestacionih skupova u ovom delu Srbije, a razlog za postavljanje pomenutog roka za završetak ovog objekta je održavanje Evropskog prvenstva u rukometu.
Bez obzira na vremensko ograničenje, ovde niko ne sumnja da će ova investicija ostati nerealizovana, a gradiće se na državnom zemljišu, dok će se imovinsko-pravni odnos oko dve sporne parcele (predviđene za parking i druge sadržaje) rešavati u hodu.
Kako smo saznali, između ostalog, u sklopu arene postojaće moderna košarkaška i odbojkaška hala, koja će moći da se koristi i za razne muzičke i druge priredbe a pominje se i održavanje operskih predstava. Biće tu i drugi prateći sadržaji, od sale za zagrevanje igrača i sale za sastanke do kancelarija i čajne i kafe kuhinje.

"ČAIR"
Paralelno sa realizacijom ove investicije, radiće se i na rekonstrukciji postojeće sportske hale "Čair", za šta će biti potrošeno oko 250 od ukupno 330 miliona dinara, koliko se grad nedavno zadužio putem kredita.

Izvor: Večernje novosti

Država daje 600 miliona





NIŠ - Najkasnije do 1. januara 2012. godine, u ulici Vizantijski bulevar bb, na "đačkom ostrvu", trebalo bi da bude gotova najsavremenija i najmultifunkcionalnija sportska hala u ovom delu Srbije "Car Konstantin", vredna oko 600 miliona dinara, u kojoj će biti mesta za 9.000 gledalaca.
- Posle idejnog, uskoro će biti gotov i glavni projekat za ovu velelepnu sportsku arenu. Za neki dan uslediće sastanak svih relevantnih faktora u gradu kod gradonačelnika Niša, na kome će se dogovoriti mnogi detalji, a zatim, uz ostalu proceduru, predstoji raspisivanje tendera za izvođača radova - kaže direktor Direkcije za izgradnju grada Branislav Jovanović.
Od ukupne vrednosti
ove investicije, 150 miliona dinara je učešće grada na Nišavi. Preostali iznos obezbeđen je preko NIP-a i Evropske investicione banke za šta je zaduženo Ministarstvo omladine i sporta, a ministarka Snežana Samardžić-Marković je, inače, u više navrata dala apsolutnu podršku ovom projektu.
Dakle, ističe Jovanović, novac je obezbeđen i sada nije toliko bitno kada će se baš tačno postaviti kamen-temeljac, već je mnogo važnije da hala bude završena u roku i to će biti jedan od najbitnijih uslova budućem izvođaču radova.
Inače, Niš već jeste, ali pretenduje da postane još veći i jači centar sportskih i manifestacionih skupova u ovom delu Srbije, a razlog za postavljanje pomenutog roka za završetak ovog objekta je održavanje Evropskog prvenstva u rukometu.
Bez obzira na vremensko ograničenje, ovde niko ne sumnja da će ova investicija ostati nerealizovana, a gradiće se na državnom zemljišu, dok će se imovinsko-pravni odnos oko dve sporne parcele (predviđene za parking i druge sadržaje) rešavati u hodu.
Kako smo saznali, između ostalog, u sklopu arene postojaće moderna košarkaška i odbojkaška hala, koja će moći da se koristi i za razne muzičke i druge priredbe a pominje se i održavanje operskih predstava. Biće tu i drugi prateći sadržaji, od sale za zagrevanje igrača i sale za sastanke do kancelarija i čajne i kafe kuhinje.

"ČAIR"
Paralelno sa realizacijom ove investicije, radiće se i na rekonstrukciji postojeće sportske hale "Čair", za šta će biti potrošeno oko 250 od ukupno 330 miliona dinara, koliko se grad nedavno zadužio putem kredita.

Izvor: Večernje novosti

600 milijuna dinara je nekakvih 6 mil €?

to je prejeftino... u Hrvatskoj ne grade dvorane ako ne kostaju bar 15 milja...

Da...izmedju 6 i 7 miliona...

zasto za 9 a ne 10 iljada? 10 je bas fino okruglo i igra neku ulogu oko organizacije raznih natjecanja.

 

 

Zato što je 9 (3x3) savršen broj u srpskoj mitologiji

Ko ce ga znati sto nisu zaokruzili na 10 'iljada

Nego,fina vest

Dačić: Uhapšeno više od 500 osoba

31. oktobar 2009. | 10:17 -> 13:41 | Izvor: B92, Beta, Tanjug

Beograd -- Pripadnici MUP-a Srbije uhapsili su jutros više od 500 osoba širom Srbije u akciji borbe protiv droge, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Ivica Dačić govori o jutrošnjoj akciji hapšenja (Tanjug) Na konferenciji za novinare u Beogradu, Dačić je rekao da je u akciji "Morava", koja je počela jutros u šest časova, učestvovalo oko 2.000 policajaca iz svih delova MUP-a, te da je pretreseno više od 600 objekata, a za oko 100 privedenih određeno je policijsko zadržavanje do 48 sati. Prema njegovim rečima, akcija je "praktično završena", ali se još pretresaju neki objekti i svi detalji i imena biće saopšteni naknadno. Kod uhapšenih je pronađeno nekoliko desetina raznih vrsta narkotika, veća količina oružja i municije, ukradenih automobila, a kod jedne osobe u Beogradu pronađeno je, kako je rekao Dačić, milion i 52.000 falsifikovanih američkih dolara. On je rekao da je uhapšeno i više osoba za kojima se ranije tragalo po centralnim poternicama. Zaplenjeno je više od milion lažnih dolara (Foto: MUP Srbije) Dačić je rekao da je akcija bila usmerena, pre svega, na ljude koji prodaju drogu deci kod osnovnih i srednjih škola, u diskotekama i kafićima, ali da je pri hapšenju policija nailazila i na počinioce drugih krivičnih dela. Ministar je rekao da će više podataka o gradovima u kojima su vršena hapšenja i informacije o uhapšenima biti dostupne u toku dana, ali da može da kaže da su većina uhapšenih domaći državljani. "Šok kod dilerske mreže" Prema oceni Ivice Dačića, policijska akcija "Morava" izazvala je "šok kod dilerske mreže", ali će policija nastaviti sa sličnim akcijama, jer želi da pokaže da je država odlučna da se bori protiv svih vrsta kriminala. "Tek će se narednih dana pokazati koji su rezultati ove akcije, ali smo dokazali da smo spremni da uradimo sve da se suprotstavimo dilerima droge... Nećemo im dati mira dok ne prestanu da se bave tim poslom", rekao je Dačić. On je pohvalio rad svih policijskih uprava koje su učestvovale u akciji i naveo da informacije o pripremi tog hapšenja nijednog trenutka nisu procurile van policije, zbog čega niko nije izbegao hapšenje. Dačić je rekao i da je saradnja sa pravosuđem bila veoma dobra. On je rekao da očekuje da će, ukoliko se dokaže krivica kod uhapšenih, njima biti oduzeta i imovina stečena vršenjem krivičnih dela, kao i oko 20 luksuznih automobila koji su, takođe, zaplenjeni u akciji. Dačić je govorio i o slučaju u Bojniku, mestu na jugu Srbije, gde je jedna osoba uhapšena zbog dvostrukog ubistva, a pri hapšenju je, rekao je Dačić, ta osoba potezala oružje na policiju. Hapšenja u više gradova Akcija je, prema rečima ministra policije, izvedena u svim većim gradovima u Srbiji, a najviše uhapšenih je iz Beograda. Hapšenja osumnjičenih u akciji MUP-a Srbije protiv trgovine drogom bilo je jutros i u Novom Sadu, potvrđeno je u novosadskoj policiji. Očevidac akcije u Nišu preneo je da su žandarmi sa puškama i maskama na licu priveli jednu osobu sa lisicama na rukama iz zgrade pored niške Saborne crkve. Hapšenje je izvedeno jutros nešto pre osam sati. Niška policija je, inače, početkom meseca zaplenila više od 12 kilograma heroina, a uhapšena su trojica Nišlija. Zaplenjeni lažni dolari (MUP) Šta je sve pronađeno MUP je saopštio da je prilikom pretresanja na oko 600 lokacija pronađeno ukupno: - više kilograma različitih vrsta droge - kokaina, heroina, marihuane, - 57 komada raznog vrsta oružja (pištolji, puške) bez dozvole, - velika količina municije, - 1.052.000 američkih dolara falsifikovanih, - 120.000 evra, - oko 200.000 dinara, - četiri ukradena automobila, - 20 automobila visoke klase, vlasništvo dilera droge. Takođe, navedeno je da je šest lica pronađeno po centralnim poternicama. Na području koje pokriva policijska uprava u Kragujevcu uhapšeno je šest osoba, izjavio je načelnik policijske uprave Ivan Đorović. Načelnik Đorović je naveo da je zaplenjeno 5,3 kilograma marihuane u suvom stanju pripremljene za upotrebu, 16,9 grama heroina, dva pištolja bez dozvole, izvesna količina municije i jedno ukradeno vozilo. U Novom Pazaru u jutrošnoj akciji su uhapšeni, kako su preneli izvori u policiji, "krupniji dileri". Akcija na području Policijske uprave Vranje sprovedena je, "bez problema", a uhapšeni su osumnjičeni iz Bujanovca, Preševa i Vranja. Valjevska policija uhapsila je četiri osumnjičena, potvrdili su izvori iz istrage. Očekuje se da će se uhapšeni, "istog prezimena, iz jednog od lanaca narko dilera sa gradske periferije", pred istražnim sudijom Okružnog suda "najverovatnije naći u ponedeljak". Prema istim izvorima, uhapšenih ima i u Osečini, Ljigu i Mionici, dok je na Ubu policija "išla na dva mesta, ali ništa interesantno nije pronašla".