(AG Nekretnine) Veliki cargo centar na aerodromu „Konstantin Veliki“ - na pragu

Austrijska firma „Eyemaxx“ uz podršku fonda „Chayton Capital“, pokrenula je razvoj jednog od najvećih projekata u regionu. Sagledana je i pokrenuta je sa realizacijom, jedna dugoročna vizija ulaganja u razvitak aerodromskog kompleksa i samog grada Niša.

Kompleks kargo centra obuhvata oko 260.000 m2 zemlje, a predviđena je izgradnja oko 136.000 m2 objekata najvišeg standarda. Pored distributivnih objekata, projektom je predviđen razvoj poslovnih objekata, šoping centra, hotela kao i ostalih sadržaja koji će upotpuniti evropske standarde za projekte ovog tipa.

Mogućnost distribucije robe avio, drumskim i železničkim saobraćajem daće odlične mogućnosti za pokretanje lokalnog i regionalnog razvoja. U prilog tome ide i činjenica da će izgradnja ovakvog kompleksa, objekata, infrastrukture i saobraćajnica angažovati veliki broj domaćih firmi i obezbediti siguran i pouzdan posao za veliki ljudi. Procenjeno je da će ova investicija vredna 62 miliona evra, omogućiti zapošljavanje oko 500 ljudi.

Odavno je poznato, kroz bogatu istoriju ovih prostora, da je dolina Morave svim carstvima bila ključna komunikacija trgovačkih puteva. Trgovalo se sa Zapada na Istok i obrnuto.

Da kažemo, cenralnu i početnu tačku ove rečne doline predstavlja grad Niš koji je odavno trebao da postane saobraćajno-transportno čvorište. U njegovom bliskom okruženju prepliču se i reka i pruga i auto-put. Kada se uzme u obzir postojeće račvanje saobraćajnih komunikacija na koridoru X Beč – Sofija - Istambul i Budimpešta – Solun onda je više nego jasno zašto grad Niš pobuđuje investiciona interesovanja.

Moglo bi se reći, da je imajući u vidu gore navedena „istorijska kretanja“, sada konačno došlo vreme za kretanje novca i investicija sa Zapada na Istok pa je i u tom smislu pokretanje razvoja kargo centra na aerodormu „Konstantin Veliki“ kao novog razvojng punkta ovog regiona, na neki način i potrvda da se „istorija ponavlja“. Ali sada, u jednom drugom i pozitivnijem smislu!

Koncepcija kargo centra

Izgradnja Kargo-logističkog centra u okviru Aerodroma „Konstantin Veliki” u Nišu, površine oko 136.000m2 čija je ukupna vrednost sa pratećim objektima 62 miliona Eura, počinje sa realizacijom u drugoj polovini 2009. godine. Kao kompleksan, razuđen i multifunkcionalan, zahtevaće ukupno skoro 6 godina izgradnje. Projektantska kuća „Modular” konceptualno je zaokružila ovaj kompleks na osnovu propisanih urbanističkih parametara i kapacita. Upravo se privodi kraju proces završetka glavnog projekta za I i II fazu Objekta A površine oko 37.000 m2 u saradnji sa projektnom kućom ,,Mašinoprojekt“).

Na ukupno 26 hektara zemlje, osim kargo-distributivnog centra, biće podignuti i manipulativni kargo objekti sa carinskom zonom. Kompleks je podeljen na sledeće objekte:

· Objekat A kargo centra sa ofisima površine 37.000 m2;

· Objekat B kargo logističkog centra sa ofisima površine 26.500 m2;

· Objekat C kargo centra površine sa ofisima 16.500 m2;

· Objekat E univerzalni prostor za rentiranje sa ofisima površine 6100 m2;

· Objekat F kargo logističkog centra sa ofisima površine 26.500 m2;

· Objekat G shopping mall površine 20.000 m2;

· Objekat H hotel sa 4 zvezdice, koji će zauzeti 9.000 m2;

· Objekat I poslovno-administrativni centar površine 9.000 m2;

Realizacija ove zajedničke investicija Aerodroma u Nišu i autrijskog „EyeMaxx”, koji je na tenderu nastupio uz podršku britanskog fonda „Chayton Capital“, trebalo bi da počne izgradnjom manipulativnog kargo magacina i logističkog centra, ukupne površine oko 37.000 m2.

Bez obzira na sadašnju situaciju, u planu je da se ceo projekat završi u kontinuitetu. U drugoj fazi, trebalo bi da se izgradi još jedan logistički centar i kargo-distributivni centar, a u zatim šoping mol. U četvrtoj i petoj fazi trebalo bi da se gradi poslovni objekat koji bi trebalo da „pokrije” poslovanje svih sadržaja koji se nalaze u okviru kargo centra, a u petoj će biti podignut hotel da zadovolji narasle potrebe putnika i svih onih vezani za funkcionisanje ovog velikog kompleksa na Aerodromu „Konstantin Veliki“,

Prema svim očekivanjima, razvitak postojećeg Aerodroma „Konstantin Veliki“ trebalo bi da se odvija paralelno sa izgradnjom ovog kompleksa. Razvitak postojećeg Aerodroma je neminovan, jer će bogat teretni saobraćaj pospešiti i ostale sadržaje u okviru „Konstantina Velikog“. Projektom su predviđeni svi objekti neophodni za njegovo funkcionisanje na svetskom nivou i moći će da primi kako putničke, tako i teretne avione i to iz celog sveta. Rekonstrukcija piste je već završena i u toku je dobijanje sertifikata neophodnih za obavljanje predstojećih velikih poslova. Projektom je urađen tako da se maksimalno iskoriste svi kapaciteti aerodroma.

Celokupan kompleks je ograđen, pod 24 časovnom video kontrolom fizičkim obezbeđenjem i radnim vremenom. U njegovom okviru moguće je parkiranje preko 400 automobila kao i preko 100 kamiona šlepera.

Faznim razvojem kargo centra, aerodrom „Konstantin Veliki“ ima sve šanse da postane jedna od najbitnijih, ako ne i najbitnija tačka Jugoistočne Evrope u oblasti logistike, kargo i distributivne mreže. Postojećim i izgradnjom još pristupnih saobraćajnica, kargo-logistički centar biće povezan i sa putnim i železničkim „Koridorom 10“ što omogućava brzo i lako dopremanje i otpremanje robe. Velika prednost samog komplesa je što se u neposrednoj blizini kargo centra nalazi ranžirna kargo teretna železnička stanica ,,Popovac“ koja će birektno biti povezana sa kargo centrom. Saobraćajno čvorište koje je već potpuno infrastukturno izgrađeno, omogućoće da se roba iz budućeg cargo centra u Nišu brzo prevoziti do Beograda, Slouna i Sofije. Nijedan od aerodroma u regionu trenutno nema mogućnosti da primi teži avio saobraćaj, što Niškom aerodromu daje dodatni kvalitet.

Detalji prve faze

Kako je već napomenuto, prva faza razvoja ovog kargo kompleksa predviđa izgradnju manipulativnog kargo magacina i logističkog centra. Utovarne rampe za vozila koja dovoze robu će biti postavljene na obe strane zgrade tako da se roba može brzo distribuirati. Na svakih 650 m2 magacina postoji automatski dok sa hidrauličkom rampom koja može da se prilagodi svakom tipu kamiona.

Obe zgrade će biti konstruisane na modularan način i biće podeljene na module koji omogućavaju kvalitetno formiranje visokih regala za smeštaj robe. Svaki modul se sastoji od jezga sa ofisima na dva nivoa u dirktnom kontaktu sa skladištem. Rampe za utovar skladišta, kancelarija magacionera, sobe za odmor vozača su planirane u prizemlju. Na oba gornja sprata je planiran poslovni prostor i prostorije za odmor opremljne kuhinjom, toaletom, klimom, grejanjem na gas, prirodnim svetlom i vrhunskim telekomunikacionim vezama.

Ceo prostor je predviđen kao „open space“ tako da će pregradni zidovi moći da se postave tokom procesa izdavanja u skladu sa potrebama i željama korisnika.

Visina unutrašnjeg plafona je predviđena na od 2.75m (drugi sprat) do 3.00m (prvi sprat). Unutrašnja visina skladišta je 11.50m (donja kota greda), dok je visina regala 10.5m.

Ceo prostor magacina je temperiran, osvetljen veštačkim i prirodnim svetlom preko kupola koje služe za automatskom provetravanje a u slučaju požara i za odimljavanje. Celokupan prostor je pokriven najsavemenijim sprinklerskim sistemima za gašenje požara kao i rezervoarima sa vodom, pumpama i dizelagregatima u istom sistemu.

Specialni podovi magacina omogućuju izuzetnu nosivost do 7t/m2, sa slojem protiv prašine, otporni na ule, vodu, hemikalije.

Sve komponente zgrade koje „zavise od konfiguracije“, kao što su detektori požara, ventilacioni otvori, lagarni elementi, raspored prozora, i sl, biće tako raspoređeni da se postigne najveća moguća fleksibilnost u smislu uređenja kancelarija ili oblasti za skladištenje.

Bez obzira na opšte stanje krize kapitala i tržišta, ovaj projekat ide u realizaciju i prestavljaće jednu od najvećih investicija u regionu. Ovo samo može da bude veliki plus za domaće firme koje će učestvovati u realizaciji ovog komplesa. U ovim vremenima svako pokretanje posla je važno, a pogotovu ovako velikog.

Ostaje samo odgovor na pitanje, kako pomiriti realnost i „približiti“ očekivani dobitak u budućnosti. Možda odgovor leži u istoriji?