Neš ti vještine
kupiš pileća prsa na placu, sa kostima ili file, očistiš, izrežeš na tanke dijelove, išamaraš, pospiš začinom za piletinu (kotanyi, ili tak neš, je najbolji), staviš na zagrijanu tavu i pečeš 8 minuta ili 4 sa svake strane. U isto vrijeme staviš vodu kuhat i kada zavrije hitiš integralnu rižu, kuhaš kolko piše ono
baš za nobelovu nagradu..
Mislim fakat ako ne znaš skuhat vodurinu i unutra hitit jednostavne/kompleksne ugljikohidrate, kao tjesteninu, smeđu rižu, onda si hendikepiran i jebat nemreš ni tako ni ovako.
Picu, iako je nezdrava, isto je bolje raditi sam baš zato da bude zdravija, kupiš tijesto za picu ima u pekarama nekim i u dućanima, izrolaš sa brašnom, staviš malo ulja na protvan i onda tijesto gore. Onda staviš štogod te volja, sos neki od rajčice (gotovi da ne radiš sam)malo šunke, listova špinata, sir ribani za picu uzmi od Veronike(mini mljekara, sve domaće), malo začina kao origano i papar, zagriješ pećnicu na 220 i hitiš unutra na oko 15 min. Kada je gotovo na kraju baciš mrvicu maslinovog ulja i bosiljka. Tu fakat možeš eksperimentirat, ovisi kolko para, možeš pršuta stavit, mljevenog mesa, zato i je zabavno.
Uostalom ako to pitaš an interentu valjda si svjestan da ti netreba više ni knjiga ni ništa jer ti je dostupno malo milijon recepata na netu, a ako si veći tudum imaš youtube, bolje nego mamu zvat, i tamo gledaš korak po korak što radi ćiko, kuhanje ćeš naučit za mjesec dana i onda samo ideš od recepta do recepta.