Moja mama je negdje pocetkom sedamdesetih proslog stoljeca radila kao profesor u Hercegovini, Citluk i Drinovci, mislim da je spominjala jednu makedonku kao profesoricu glazbenog a ostalo su bili Hrvati, recimo njen kolega u Drinovcima je bio Vlado Pandzic kasniji poslanik u skupstini BiH ispred HDZ, bio je profesor hrvatskog i veliki hrvatski nacionalist. 

Pogresno je misljenje da tamo nije bilo komunista, je ali jako malo, svako selo je imalo ponekog i po obicaju ti su bili najveci krvnici u onom ratu. Da se dokazu pretpostavljam.

Ima i ona priča zašto Hercegovci nisu, blago rečeno, omiljeni u 'napredno-progresivnim' krugovima. Zato što su uvijek bili vezani uz Crkvu, zato što su isticali svoje hrvatstvo i zato što su bili poduzetni. Dakle, sve ono što je komunizmu bilo mrsko...

na kraju su i sudili Vladimiru Trifunovicu jer je predal vojarne u ruke ZNG-a i narodne zastite, sudjeno mu je za izdaju u beogradu

realno sa 3 vojarne, Varazdinu su predvidjali s arsenalom koji je imal da je mogel  biti razrusen ko Vukovar, samo njima tamo ni od kuda nije mogla doci pomoc, i to je razlog zakaj su se predali

Hercegovci ni u kraljevini nisu bili omiljeni, cuvena je prica o skriparima, i o kraljevim zandarima koji strijeljaju odmetnika a onda racun za metak posalju obitelji na naplatu.

Inace mama je uvijek imala sve rijeci hvale za njih, je kaze psuju isusa i isusovu krv, znaju biti prepredeni, ali sposobni i radisni ljudi.