Vujačić:Znam ko je naredio hapšenje Karadžića

Utorak, 5. avgust 2008. 20:38

Svetozar Vujačić, advokat Radovana Karadžića, izjavio je Srni da će za tri do pet dana javno saopštiti imena osoba koje su naredile da se Karadžić po hapšenju tri dana nezakonito drži na nepoznatoj lokaciji, ukoliko se do tog roka njegovom branjeniku ne vrate oduzeti laptop i 50 diskova.

"Reč je o ne više od četiri najviša državna funkcionera Srbije, i ne samo da ću objaviti njihova imena nego ću protiv njih podneti i krivičnu prijavu", rekao je Vujačić.

On je istakao da se u laptopu i na diskovima nalaze dokumenti i osnovne teze odbrane koju je Karadžić pripremao 10 godina i ocenio da se oduzete stvari ne vraćaju Karadžiću, kako bi mu bilo onemogućeno da se brani.

"Ako Radovan Karadžić ne dobije laptop i diskove, on se u tom slučaju neće uopšte braniti", istakao je Vujačić.

Vujačić je naveo da mu je zamenik tužioca Srbije za ratne zločine Dragoljub Stanković potvrdio da je poslao zahteve direktoru BIA Saši Vukadinoviću, ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću i predsjedniku Srbije Borisu Tadiću, u kojima je zatražio izveštaj o okolnostima hapšenja Radovana Karadžića, ali da odgovore još nije dobio.

On je potvrdio da je drugi Karadžićev advokat Goran Petronijević predao istražnom sudiji Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu podnesak sa konkretnim predlozima u vezi sa laptopom i 50 diskova.

Reč je o dopunama ranije uloženog zahteva da se te stvari vrate Karadžiću, jer se na njima nalaze činjenice koje se direktno tiču njegove odbrane.

Karadžićevi advokati tvrde da je bivši predsednik Republike Srpske uhapšen 18. jula, a ne 21. jula, kako su to saopštile vlasti u Beogradu.

Advokati navode da je Karadžić uhapšen 18. jula u večernjim časovima u autobusu na liniji za prigradsko naselje Batajnica i da su mu tom prilikom oduzeti laptop i 50 diskova.

Istražni sudija Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu Milan Dilparić najavio je ranije da će u narednom periodu proveriti Karadžićeve tvrdnje u vezi sa datumom njegovog hapšenja.

Tužilaštvo ignoriše Karadžićevo pismo

Haško tužilaštvo je saopštilo da neće reagovati na pismo koje je Radovan Karadžić krajem jula uputio Tribunalu i pozvalo je Sudsko veće da uputi optuženog kako da ubuduće podnosi zahteve.

"Pismo nije podnesak koji se temelji na pravilima o postupku i dokazima i zahtevalo bi od Tužilaštva da nagađa o njegovim proceduralnim i stvarnim osnovama, kao i o olakšavajućim okolnostima. Tužilaštvo, stoga, neće odgovoriti na njega, osim ako to ne zatraži Pretpretresno veće", navedeno je u saopštenju Tužilaštva, dostavljenom Tanjugu.

Tužilaštvo je, takođe, zatražilo od suda da "razmotri mogućnost izdavanja instrukcija i minimuma zahteva kojih optuženi treba da se pridržava kada prilaže neki podnesak kako bi Tužilaštvo moglo da odgovori, a Pretpretresno veće da donese odluku".

Tribunal se još nije izjasnio o dopisu Radovana Karadžića, u kome je on izneo tvrdnje o navodnoj ponudi Ričarda Holbruka "u ime SAD" i nezakonitom hapšenju u Beogradu, izjavila portparol Tribunala Nerma Jelačić.

Ona je kazala da je i Haško tužilaštvo Tribunalu podnelo jedan podnesak sa mišljenjem o Karadžićevim tvrdnjama, ali nije mogla da saopšti sadržinu tog podneska.

Upitana da li će Tribunal odlučivati o Karadžićevom dopisu, Jelačićeva je kratko odgovorila: "Videćemo".

Karadžić je 31. jula, posle prvog pojavljivanja pred sudom, uputio Pretpretresnom veću pismo na četiri strane, u kojem je naveo "drastične neregularnosti" od trenutka podizanja optužnice protiv njega do njegovog dolaska u Hag.

Bivši predsednik Republike Srpske je u pismu rekao da mu je 1996. godine bivši američki izaslanik za Balkan Ričard Holbruk, u ime SAD, ponudio da se povuče iz javnog i političkog života i tako izbegne sudsko gonjenje.

Kada je Holbruk, prema rečima bivšeg predsednika RS, video da ne može da ispuni preuzete obaveze, prešao je na plan B - likvidaciju Karadžića.

Karadžić je kazao i da je nezakonito uhapšen u Beogradu, tri dana ranije nego što je to saopšteno javnosti.

"Mene su nepoznati civili, čiju značku u munjevitom pokazivanju nisam mogao da identifikujem, oteli iz javnog prevoza i držali na nepoznatom mestu 74 sata.

Za to vreme mi nisu saopštena ni moja prava, što mi pripada ako su me oteli u ime međunarodnog pravosuđa, niti su mi saopštili ko su oni i kakve su im namere sa mnom, niti su mi obezbedili razgovor sa nekim od njihovih odgovornih šefova, niti su mi dopustili jedan telefonski poziv, niti su mi čak dozvolili da pošaljem jednu jedinu SMS poruku nekom od novih prijatelja, da me ne bi tražili po bolnicama i mrtvačnicama, niti su čak oni hteli da pošalju u moje ime takvu poruku", naveo je on u pismu.

Karadžić je uhapšen 21. jula, a u trenutku hapšenja posedovao je isprave na ime Dragan Dabić.


Optužnica bez zločina nad Hrvatima?

Radovan Karadžić u novoj izmenjenoj optužnici Haškog tribunala neće odgovarati za genocid nad Hrvatima iz BiH, zbog kratkog vremena koje je potrebno da bi se pripremila nova optužnica, saznaje mostarski portal "Pinkom".

Sagovornik ovog internet portala blizak krugovima Haškog tužilaštva, čiji identitet nije objavljen, kaže da će hrvatske žrtve "ostati samo u delovima optužnice koji govore o ratnim zločinima".

"Svesni smo hrvatskih žrtvi tokom 1992. godine i njihovog potpunog istrebljenja s prostora današnje Republike Srpske, ali jednostavno nemamo vremena", kaže sagovornik "Pinkoma" i dodaje da će optužnica za genocid u slučaju protiv Radovana Karadžića odnositi se samo na prostor nekadašnje zaštićene zone UN-a Srebrenice.

Haški tužioci prepisuju Radovanu Karadžiću individualnu i komandnu krivičnu odgovornost, za period od 1. jula 1991. do 19. jula 1996. godine, kada se definitivno povukao iz političkog života.

Optužba tereti Karadžića za istrebljenja, ubistva, hotimično lišavanje života, progone, deportaciju, nehumana djela, terorisanje civila i uzimanje talaca tokom ratnih sukoba, i navodi da je SDS, vodeća partija na čijem je bio čelu, formirala logore za nesrbe.

Haška optužnica protiv dr Radovana Karadžića, treća, dopunjena verzija, iako je tužilac najavio i četvrtu, sadrži sledeća krivična djela: genocid, saučesništvo u genocidu, istrebljenje, ubistva, hotimično lišavanje života, kršenje zakona i običaja rata, deportacije i druga nečovečna dela, terorisanje civila, uzimanje talaca...

(MONDO/agencije)