Zanimljivi su mi ovi pokusaji psihoanaliziranja srpske (pod)svesti, u stilu, "Ma SVI Srbi su oduvijek htjeli Veliku Srbiju". Da nisu u sustini opasni, bili bi mi jos i zabavni za citanje. A opasni su jer pripisuju Srbima, en masse, nesto sto se uvek moze zloupotrebiti u prljavo-politicke ciljeve (npr. "Srbi bi uvek da se sire - zato ih treba uvek drzati na nisanu!").
Ja sam veci deo svog zivota, do 24. godine, proveo u Beogradu i mogu pred svakim sudom da se zakunem da je jaaaaako mali broj bio onih ljudi u gradu koji su tada nesto "srbovali". Necu da kazem da ih nije uopste bilo - to bi bilo neposteno i neistinito - ali, da su bili jedna potpuno zanemarljiva sacica, to stoji! Gotovo svi smo tada bili iskreni Jugosloveni (ovo podvlacim jos 20 puta!) i ja za svew te godine nikada nisam prisustvovao nekoj situaciji gde je forsiran srpski identitet ispred jugoslovenskog. Stavise, mi mladji smo se uveliko sprdali na racun tih "zastarelih", "arhaicnih" ideja o naciji, veri i sl. To je tako bilo sve do Milosevicevog uspona, kada je on iskoristio realno postojeci problem na Kosovu da izmanipulise mase i da im se nametne kao nekakav spasilac koji ce ih izbaviti iz svih socijalno-ekonomskih jada!
Nije to bilo ni prvi niti poslednji put da masa nasedne na pricu jednog vrhunskog manipulanta. Zar se moze reci da su svi Nemci nacisti zato sto su u jednom trenutku slabosti - tacnije, 1933. godine - poverovali u Mesiju? Ima i dan danas Rusa koji zale za Staljinom, ali zar se moze reci da su svi Rusi -komunisti? Koliko je Hrvata bilo naselo 1941 na Pavelicevu pricu? Pa zar cemo da tvrdimo kako su svi Hrvati - Ustase (sto uostalom i govore srpski sovinisti i dezurni anti-hrvatski huskaci!)?
Narod je - masa (nazalost, glupa). Povodljiv i nesiguran u samog sebe, uvek trazi nekog "Oca", "Vodju" koji ce onako, prekonoci, da ga uzme za ruku i povede u raj.
Najvazniji zakljucak iz ovoga je taj da nijedan narod ne mozes unapred proglasiti ovakvim ikli onakvim. Okolnosti menjaju ljude, kako pojedince tako i citave populacije. Tako su i Srbi u skorije vreme prolazili kroz bitne transformacije. Prvo su, pod dirigentsko-manipulantskjom palicom SM, prelazili u nacionaliste, da bi se, konacno, osvestili gde su i kakav su haos pocinili sebi i drugima, tamo negde 5. oktobra 2000. Je l' neko ovde misli da je ona ogromna masa sveta ispred Skupstine, tog 5. oktobra, u stvari zastupala ideju Velike Srbije? Da su mozda tamo dosli iz svih krajeva Srbije da izraze nezadovoljstvoi sto imk SM nije i obezbedio tu Veliku Srbiju? Pa su ga zato smenili!??? Daaaajte, zaista....!
U drustvenim naukama, posebno u kulturnoj antropologiji i etnologiji, niko normalan vise ne zastupa ideju o nekakvom sustinskom "narodnom karakteru" (u stilu, "Italijani vole da vicu i da jedu pastu", "Grci su lenji", "Turci su primitivni", "Nemci su vredni"; pa i "Svi Srbi zele Veliku Srbiju"!). Takvih razmisljanja je jos i bilo krajem XIX i u prvoj polovini XX stoleca, ali odavno ih, barem u akademskom okruzenju - nema. To su odavno prevazidjene teze koje mogu da vode samo u - stereotipsko etiketiranje, iz kojeg onda ubrzo sledfi - sovinizam, odn. konkretno ispoljavanje mrznje prema nekom narodu. Savremena nauka o naciji sasvim ispravno polazi od ideje da postoji samo - proces, odn. da je jedina konstanta u drustvu - stalna promena (sic!)!
Stoga, hajde da vise razgovaramo ovde o tome, kuda i kako odavde dalje? Sta nam je cilj ovde na forumu? Da se drzimo jednih te istih floskula i stereotipa o tome "ko je kakav narod" (i da ih postiramo, u blago izmenjenom obliku, barem 20 puta!) , ili da mozda prodiskutujemo o buducnosti... o tome sta nam valja ciniti da nam svima bude bolje... da ne moraju sutra nasa deca da u srcu gaje mrznju prema citavom jednom narodu. Jer bice im mnogo bolje ako budu umeli i hteli da se igraju sa vrsnjacima iz tog drugog naroda. Zar ne?