Moj deda je bio cetnik. Imao je 18 godina kad je bio ranjen u nogu od strane Nemaca i tada se zavrsio rat za njega.

 

Zaista mi jedna stvar nikako nije jasna. Koga ovakve teme ne zanimaju, zbog čega se uporno javljate s komentarima kako je ovo bezvezno gubljenje vremena? Inače je brbljanje na ostalim temama jako korisno, pametno i svrhovito?

 

Komu se ne sviđa ova ili neka druga tema - neka piše na nekoj drugoj, a koga zanima neka raspravlja. U čemu je problem?

 

1. Coobah je tačno rekao da su se savezi, prijateljstva i neprijateljstva, pravili prema trenutnim potrebama i mogućnostima. Nažalost u Istorijskom arhivu "ne postoje" konkretni dokumenti iz kojih bi se isto tako videlo da su i partizani pregpvarali sa Italijanima i Nemcima. O tome se usudio prvi (i poslednji!) da progovori Koča Popović u svojim memoarima. Ta knjiga je onda ekspresno povučena iz prodaje da bi se kasnije pojavilo "prepravljeno izdanje" .

 

2. Ma koliko da se danas naziv "Četnici" olako koristi u nekakvom zbirnom smislu, stvarnost tokom rata je bila bitno drugačija. Naime, oni NIKADA nisu bili jedinstvena vojska, sa jasno profilisanim operativnim sistemom komandovanja. Na papiru - da; ali u pšraksi je to izgledalo bitno drugačije. postojalo je, naime, nekoliko četničkih vojski od kojih neke NIKADA nisu ušle pod jedinstvenu komandu štaba D.Mihajlovića. Ovo se pre svih odnosi na Djujićeve čeje koji su čitav rat vodili neku svoju borbu i politiku. Oni su ti četnici koji su odlično saradjivali sa Italijanima. Isto tako, Pećanac je od 1942. vodio nekakav svoj rat tokom kojeg je čas saradjivao sa Nemcima, a čas sa partizanima ! Takav raspad sistema je najviše štete doneo njima samima. Prvo, operativno, a potom i na PR planu, jer su se ubrzo nakon 1941. odmetnule razne mini-bande koje su onda terorisale narod (srpski, jakako!) u svojim "rejonima" (školski primer je divljanje jednog Filipa Ajdačića po Zlatiborsko-Užičkom kraju. Svi koji su ga upamtili se slažu da je to bio jedan najobičniji kriminalac koji se samo krio iza nekakve uniforme. Na kraju su ga ubuili - njegovi!).   

Da skratim, zaključak je da se o čejama ne može govoriti nekakvim uopštenim jezikom. Mora se ipak biti precizniji jer su razlike često bile ogromne (recimo, sam Draža nikada nije zagovarao "Veliku Srbiju" i do kraja je verovao u obnavljanje iste one Jugoslavije koja se raspala još u aprilu 1941. Naravno, u toj YU su Srbi dominirali, ali to je već druga tema).

 

3. Prvi su ustanak protiv Nemaca podigli - Četnici. Ma koliko se ta činjenica ne uklapa u već prihvaćene "modele", ona je, nažalost, istinita.  Četnici se formiraju iz redova VJ, odnosno oficirskog kadra koji je bio nezadovoljan  kapitulacijom. E, sad, zašto su oni, već nakon 6-7 meseci promenili strategiju i digli ruke od konfrontiranja okupatora mislim da nije teško ukapirati. A najveći i najtragičniji dokaz za to imate upravo na primeru Kragujevca i streljanja djaka, oktobra 1941. Interesantno da se NIKO nije upitao, zbog čega su Nemci počinili tako stravičan zločin? Šta se to prethodno dogodilo? E, razlog je bio nekoliko diverzantskih akcija četnika u kojima je stradalo nekih 70ak nemačkih vojnika!

Ergo, nakon streljanja onolike dece se postavilo sudbonosno pitanje, šta dalje? Ja lično smatram da nisam kvalifikovan da  uopšte počnem da dumam kako je trebalo odgovoriti. Tek, brade se nakon streljanja nevinih gradjana u Kragujevcu (i Kraljevu!) povlače i odlučuju da se nikako ne isplati, da je moralno neodrživo, da zbog svakog ubijenog Weermachtovca strada 100 (stotinu!) nevinih ljudi. To nije nikakva izmišljotinja, već prosti (hebem ga što je "prost"!) sled dogadjaja.

Ali, ta njihova neaktivnost ih dovodi, odjednom, na "loš glas" kod saveznika koji kreću da pomažu partizane i Tita - naravno iz svog računa (ne mogu im zameriti, svako je gledao da spasi svoju guzicu). Zatim sledi već poznati raspad sistema i odjednom imamo gomilu četničkih bandi koje više nemaju veze sa generalštabom. To je ujedno bila i prva velika pogreška Mihajlovića koji je dozvolio da mu se odmetnu kontroli kojekakvi monstrumi.

 

P.S. Tokom pokolja u Kragujevcu su Ljotićevci stekli trajno loš imidž kod ogromne većine srpskog naroda jer su upravo oni operativno i organizaciono pomogli Nemcima da sve to "izvedu"!

 

Uf!