Aleksandar i Ljudmila Spesivtsev, Rusija
Br. zrtava: 19+
Godine 1996, nakon sto je u zgradi u Novokuznetsku pukla vodovodna cev, komsije su pozvale vodoinstalatera koji je sa lokalnim policajcem na silu usao u stan iz kojeg je kuljala voda. Unutra su zatekli zidove izmazane krvlju, delove ljudskog tela po kuhinjskim tanjirima, a u kadi masakrirano telo bez glave. Na kaucu je sedela, takodje izmasakrirana, ali jos uvek ziva Olga Galtseva. Odnesena je u bolnicu gde je istog dana sudskim tuziocima ispricala sta joj se dogodilo, a nekoliko sati kasnije je preminula. Aleksandar je uspeo da pobegne kroz prozor, ali je nekoliko dana kasnije uhapsen u trenutku dok je pokusavao da siluje drugu zrtvu u njenom stanu. Ljudmila, Aleksanrova majka, zrtve (siromasnu decu sa ulice) za svog sina je pronalazila po zeleznickim stanicama i u centru grada. Namamila bi ih u stan, gde bi ih Sasha tukao i silovao. Olga je u stan usla sa jos dve devojcice. Jednu od njih odmah je silovao i ubio, a Olgu i drugu devojcicu naterao je da je u kadi iseckaju na najsitnije delove. Ljudmila je isecene delove tela skuvala za veceru, a iste noci Sashin doberman raskomadao je drugu devojcicu. U stanu je pronadjen njegov denevnik sa detaljnim opisima ubistvacak 19 devojcica, mada se pretpostavlja da je broj zrtava mnogo veci. Nesposobna ruska policija nije uspela da pronadje dokaze za ubistva koja nije opisao u dnevniku, a gnev javnosti posebno je izazvala cinjenica da su komsije cesto zvale policiju prijavljujuci cudnu buku i vristanje iz Sashinog stana, ali da se ovi nikad nisu odazvali i pored cinjenice da je u njegovom stanu jos 1991. pronadjen les devojcice. Pogotovo ih je sokirala cinjenica da su delove tela majka i sin cesto prodavali u mesari u kojoj su radili.Aleksandar je osudjen na smrtnu kaznu, dok je njegova majka, i pored poricanja ucesca u zlocinu osudjena na dozivotnu robiju. Dok ceka izvrsenje smrtne kazne, Sasha pokusava da nekom od medicinskih instituta proda svoju glavu, kako bi naucnici mogli da istrazuju njegov mozak.
Alexander Sawney Bean, Skotska
Br. zrtava: 1000
Cuvena Skotska familija kanibala iz 15. veka. Alexander je sa svojom zenom i cak 46 potomaka (osam sinova, sest cerki i 32 unuceta) ziveo u pecini. Najpre su se bavili ubijanjem i pljackanjem prolaznika da bi se uvecanjem porodice uvecali i njihovi apetiti. Smatra se da su Beanovi u periodu od 25 godina ubili i pojeli oko 1000 ljudi koji bi nocu zalutali u sumu. Stanovnici okolnih mesta znali su za ucestale nestanke, ali niko nije znao da Benaova porodica uopste postoji. Kada je jedne veceri jedan gospodin sa svojom lepsom polovinom prolazio na konju kraj pecine, porodica ih je zaskocila, ubila njegovu suprugu, ali on se pokazao kao tvrdji orah. Vest je dosla do kralja James-a I, koji je odmah poslao vojsku da sve Beanove, i to zive, dovede u Edinburgh. Tako je i bilo. Bez sudjenja odmah su odvedeni na gradski trg, gde su muskarcima odsecene ruke i noge, a sve zene su spaljene.
Nathaniel Bar-Johan, USA
Br. ubistava: 3+
Posle odsluzenja kazne zbog prerusavanja u policajca, kidnapovanja, davljenja i seksualnog napastvovanja dece, Nathaniel godine 1991. izlazi iz zatvora, menja ime, seli se i ubija 10-godisnjeg Zacharya Ramseya, masakrira ga, a od delova tela pravi paprikas koji deli po komsiluku. Ne zna se tacan broj dece koje je ubio, ali je nakon hapsenja(uhvacen je u policijskoj uniformi, ispred skole sa elektricnim omamljivacem i suzavcem) priznao da je usmrtio jos jednog decaka, koga je obesio o luster u svojoj kuhinji. Godine 2004. je osudjen na 130 godina zatvora, ali je juna ove godine trazeno ponistenje ove odluke jer majka ubijenog decaka "ne veruje da bi Bar-Johan uradio tako nesto njenom sinu, koji je verovatno samo pobegao od kuce".