Dugo sam razmisljao da se jednim postom osvrnem i na Rafu.
Nece se moj post svideti velikim fanovima Zrinkecu, Daru, Potu, Zizou, potpuno novom clanu Carsten Janckeru .
Iskreno, zabole me qurac za to.
Od kako je, prvi put u karijeri, negde krajem pretprosle godine, uveo u svoju igru i plan B, gde je, ceneci da sa svojom dotadasnjom igrom ne moze da dobije Novaka, a, vreme je pokazalo ni Feda, poceo je da pokazuje znake nervoze.
Meni se svidelo, palilo je, uz dosta srece, veliki deo cele prosle godine.
Zavrsio na No1, ni sam ne zna kako.
Resavao " klince ", sa Fedom i Novakom se slabo i sastajao a pobedjivao.
Od kraja prosle godine, uvideo da su mu spinovi, kretanje, a sasvim logicno, s obzirom na godine nedovoljni i za ove mladje, vidno se unervozio.
Na Atp Cup, napao fanove " neke zemlje " sto nedovoljno poznaju tenis, pa mozda i prvi put navijali, u nekoj ajd razvijenoj zemlji, za protivnika. Novaka. Kakav udar na ego .
Prvi ili drugi hebeni put u sto godina karijere.
Novak to primetio, hebiga, atmosfera priblizna DC, pa se ne secam da je cestitao spancima na dobrom turniru.
Na AO, nakon par cudnih, a dobrih odluka sutkinje francuskinje mislim, pokazao izuzetan bezobrazluk.
Moze on da prica koliko hoce na konferenciji za medije da nije nervozan, jeste i te kako.
Nema vise igru ni za Novaka, matorog Feda, kao ni za jos jedno 5 uslovno klinaca.
Ne kazem, pasce i Novak i Fed, ali nisu ni izbliza toliko nervozni.
Uskoro zemlja, bice tu titula, ali ostaje cudan ukus da Rafa najteze podnosi neminovnu smenu generacija.
Vratite Lea i Pota.