Da bi autsajder iznenadio velikog favorita, mora bar jedna od dve stvari da se desi – da prvi nadmaši sebe, a da drugi bude bleđi od svoje senke. Najčešće su neophodne obe.

Na žalost, sinoć se u Areni nije dogodilo ništa od ovoga. Dušan Lajović je odigrao kao 117. na svetu, što i jeste, a Radek Štepanek kao prekaljeni šampion Dejvis kupa. U stvari, Čeh je juče bio taj koji je nadmašio sebe, jer nije igrao kao broj 44, nego kao kralj Salatare.

Odmah treba reći da Lajović ne zaslužuje zamerke. Jednostavno, nije bilo ni realno očekivati od tenisera koji nikada nije igrao na ovom nivou, a kamoli pobedio; kome je u celoj 2013. ovo bio tek šesti meč na vrhunskim takmičenjima a nijedan nije dobio – da baš u tako velikom finalu zabeleži prvi trijumf.

Sudbina je Lajovića uvrstila u borbu za Salataru, nije mu nimalo pomogla u duelima sa sjajnim Česima, ali bar bi ova dva dvoboja sa vrhunskim asovima mogla da mu pomognu da u nastavku karijere bolje zaigra na turnirima. Ducija još 17 mesta dele od prvih 100, granice između svetske elite i onih koji na to pretenduju, a ono što je pružio u proteklom vikendu, najavljuje da bi uskoro tu i mogao da se nađe.

Možda je najveći Lajovićev maler što je u najvažnijoj partiji svoje karijere – teško da će ikada ponovo biti u situaciji da od njegovog reketa zavisi tako velika titula – za rivala imao fenomenalnog Radeka Štepaneka.

Čeh koji nam je izuzetno antipatičan od onog incidenta sa Tipsarevićem iz prošlogodišnjeg dvoboja u Pragu, neverovatan je borac kada je Salatara u pitanju. Koliko taj veteran želi trijumf u Dejvis kupu, najbolji govore sledeće dve činjenice.

Prva, početkom prošle sezone je predložio Berdihu da se – pošto je u pitanju olimpijska godina u kojoj će se većina najvećih asova usredsrediti na medalje – njih dvojica fokusiraju na Salataru.

I tako je bilo, Nole nije igrao u Dejvis kupu, nisu ni Nadal, Federer, Mari i mnogi drugi i Česi su šansu iskoristili.

Druga, veče pred početak finala, cela ekipa je bila za to da Štepanek ne igra protiv Đokovića, jer ionako ne može da ga pobedi, pa je bolje da ga Rosol zameni kako bi ovaj sačuvao snagu.

Ali Radek nije pristao – hteo je da igra sve tri partije.

Radek uvek želi da bude heroj Dejvis kupa, objašnjavaju češki izveštači iz Beograda. A kako je odigrao preksinoć i sinoć – to je i zaslužio.