Ovo me podseća na fudbalski meč mladih reprezentacija Srbije i Hrvatske u kvalifikacijama za EP. Na našoj strani Bane Ivanović, Simon Vukčević, Vučinić, na vašoj Modrić, Ćorluka, Vukojević, ...
Mi odmah mobilišemo medije, igrače, navijače. Odlučujemo da igramo na našem najvećem stadionu očekujući barem 35 hiljada ljudi koji će napraviti dodatni podsticaj našim momcima. Nagovaramo Lazovića da ipak zaigra za nacionalni tim iako je pre toga odlučio da više ne oblači dres mlade reprezentacije. Dakle, gruvamo u kompletnom sastavu pred 35 hiljada navijača!
Sa druge strane, vaš savez odlučuje da se revanš ne igra ni na Maksimiru ni na Poljudu već u Zaprešiću ili tako nekom mestašcu, na stadionu na kojem ne može nikako da se napravi vrela atmosfera za goste. Glavni vaš igrač Kranjčar ne igra prvu utakmicu jer mu nije dao selektor seniorske reprezentacije!
Mi smo u ovom slučaju maksimalno iskoristili naše domaćinstvo, a vi ste, kao sada u Poreču, olakšali protivniku put do pobede. Od podloge pa preko izbora mesta domaćinstva.
Bolje da ste igrali u Pragu, vaši teniseri bi onda bili napaljeniji. Ovako su bili samo deprimirani što igraju kao kod kuće a faktički kao da su u gostima.
[uredio etno-expert - 20. rujna 2009. u 01:00]