na turniru u Stuttgartu prije tjedan i vise dana

imao sam prilike nasamo razgovarat sa Goranom Ivanisevicem.

Prvo sam ga pitao na pressici oficijelno da kaze stogod od Donni I ostalim

curama. Tu je pohvalio da su Donna Vekic, Tomljanovicka, i Konjuh nove nade

hrvatskog tenisa, te da smatra da cemo imat za par godina mozda

tim za dobit fec cup.

Onda sam ga pitao da kaze par rijeci za Davis cup:

vec je tad bio siguran da se igra na pijesku, prije nego su nasi objavili

I onda sam ga pitao na samo – Gorane reci nam par rijeci o Marinu,

sto je problem da ne ude u TOP 10, da ne forsira servu ko ti,

hebate Goran je u dvorani protiv Edberga opalio u prvom setu

servise do 230 na sat (228 je bio najjaci), lizao je crte, servirao 3 asa zaredom i to

mu nisi mogao citat servu….

Goran kaze sljedece:

problem je kod Marina sto nije napredovao u igru kao recimo Berdych, Tsonga,

Del Potro ili Murray. Oni su svi bili prije 3-4 godine na istoj razini, tu negdje, no onda je Marin

stao u napredtku I nije isao dalje. Isto tako ne moze se serva vise minjat,

sto je naucio – to je naucio. To je ko kompjutor kad jednom ima svoju

igru, nema tu sanse da se resetira. No sto mene smeta je da nije

agresivniji, on servira dobro sat vrimena, protivnik mu ne moze nista, a onda

dode pad u igri I to traje onda pola sata, protivnik uzme set I break I onda je gotovo.

Tu mu fali konstante, da ako serva ne ide, da minja nesto, ne radi

vise toliko kika kod serve, a tu su drugi napredovali. I kad im ne ide,

onda drugi minjaju igru, rade drugaciju taktiku.

Fali mi agresive i na mrizi, mada dosta igraca stoji iza,

Marinu treba vise meceva da krene naprid, a on stoji iza i to me u

stvari najvise smeta. Ima on igru za TOP 10, moze on bit uz bok

I Del Potru I drugima, samo je ponekad ko “korak prekratak”.