Treba gledati kroz prizmu konkurencije s kojom je igrao.
To što Federer, Novax i Nadal imaju toliko naslova uveliku više govori o konkurenciji nego o njima samima.
Pa jedan Čilić je bio # 3, Ljubičić - isto, Ančić #7, Schwartzman, Soderling, Troicki, Kevin Anderson, Isner, Jack Sock...nastavi niz - top 10 igrači...
Pa od tih, a bilo ih je još ohoho u generaciji '85 - '95 ne bi bilo među 50, neki niti među 100!
Edberg, Becker, Lendl, Sampras, Agassi, Noah, Connors, McEnroe, Muster, Stich, Wilander, Korda, Bruguera, Ivanišević, Noah, Forget..., svaka zemlja je mogla sastaviti 2 jednako jake Davis Cup repke, a svaki tenisač je bio daleko kompletniji, čak i od ove trojice koje se titulira GOATima.
A ovima su za vratom puhali Prpić, Mancini, Jaite, Svensson, Gustafsson, Novaček, Boetsch, Corretja, Berasategui..., pogledajte ždrijebove GSa 90, 91, 92...
Zadnji 20 godina, ova 4 se uglavnom šetaju do GS 1/2 bez izgubljena seta, nije bitno jel četvrti Murray, Wawrinka..., ovi gore kad su bili # 1 nsu bili sigurni da će se dobaciti do drugog kola, kamoli drugog tjedna da ih ne zakači neki 'Orešar'. Koliko je puta samo Sampras kao # 1 gubio US Open u ranm kolima od Yzage, Korde...
Lijepo zvuči taj mit o velikoj četvorci, ali...za one koje pamte i starije generacije, ovo je daleko od tenisa s njegova vrhunca, kao da uspoređuješ NBA s početka 90'ih i danas kada je u ono vrijeme svaka ekipa imala barem 3 mega zvijezde.