Kad me već potežete za jezik, Goran je imao više sreće u onom osvajanju Wimbledona nego svi sretnici zajedno.
Kao nepostavljen, morao je u 2 kolu na nosioca, a to je Karlos Moya, zvani grass monster.
Ispao je Sampras, imao je za protivnike klinca Roddicka, travnatog ubojicu Safina,
kiša , ma šta kiša, dvije kiše su ga spasile protiv Henmana, prije one prve bio je potpuno izgubljen na terenu (0-6, jedva a i pomalo sretno je spasio brejk u 4 za 2-2 (pamtim neki backand- smash na brejk loptu )
Poraz Agassija od Raftera.
Za kojeg je i Rafter rekao da je nazaslužen. A Agassi bi bio teži protivnik. I psihološki, i zbog returna.
Rafter je bio veliki igrač i na travi ali u 2 ključna segmenta - servis i return na travi Goran je bio bolji.
Dramatično finale.
Imao je puno sreće, ali zaslužio je jer je nije imao u nekim drugim prilikama.
Npr izgubio je polufinale sa Samprasom kad je bio bitno statistički bolji(u 5 setova)
Ovo je samo mala digresija o sreći.
Agassiju je kiša kriva za poraz od Couriera, spasila ga je protiv Medvedeva.
A zar nije zaslužio nakon toliko finala, polufinala mada je te godine od velikih imena skinuo samo aktalnog pobjednika, gore spomenutog Moyu.
A i Fedex je izgubio par finala ili polufinala gdje ga je izdala i sreća.
[uredio agassi - 07. lipnja 2009. u 18:13]
