La Femme je napisao/la:
Nemoj mislit Dzoni da ne znam kako se osjecate vi Srbi oko RG-a sada...isto smo mi prozivljavali za Gorana i Wimblic. Oooo, znam kako vam je. Koliko god tila da Murray uzme to iz ugla Rafine navijacice, toliko iz ugla zene koja je prozivila isto sta vi sad prozivljavate za Gorana i Wimblic, zelim da Djokica to uzme. U nedilju cu iskreno navijat za njega jer nije lako zivit s tako teskim bremenom na plecima nama navijacima, a kamo li njemu samom.
SRITNO SERENI I DJOKICI....oboje love povijest!
Vidi cijeli citat
Posteno... dovoljno empatije... iako znam da ces ipak negde u dubini srca navijati protiv Novaka, delom i zbog toga sto jos pece Rafina rana i povredjen zglob, zbog mnogo teskih poraza koje je trpeo od Noleta... postoji u tebi i ona ljudska i pozitivna strana koja to gleda to sve vedrije, i sportskije...
Sto se tice prozivljavanja... svasta sam ja sa Novakom izgurao, biti njegov navijac nekad je bio cist mazohizam... gledao sam tenis od malena, divio se Samprasu, njegovoj cvrstini i volji, secam se kad je povracao na terenu, vratio se i dobio mec... posle je dosao teniski Mozzart Federer, koga sam gledao sirom otvorenih ociju... takva elegancija u udarcima, takav vanzemaljski talenat...
Secam se i one lude 2001. kad je Goran igrao finale... upao je na taj turnir kao totalni autsajder... fajtanje sa domacim luzerom Henmanom...pa ono finale protiv Raftera, Mico Dusanovic koji je bio u ekstazi... zao mi je bilo sto ovde u Srbiji svi klinci igraju basket i fudbal, a ovako divna igra se smatra snobovskom...
Na pretposlednjoj strani Sportskog Zurnala slucajno naletim na clanak o supertalentovanom klincu... zalio se da nema finansije za profi karijeru... dodje i to leto 2003. godine, odoh sa devojkom na terene Partizana, videh mrsavom klinca u prasini koji se krece ko panter, i udara sa toliko strasti... krik kad je osvojio drzavnu titulu mi je bio znak da gledam nesto posebno...
Nizali su se posle uspesi koje nikad nisam ni pomisljao da cu biti svedok... ali i ozbiljni padovi i razocarenja, nekad je znao da bude iritantan, teatralan, bezobrazan i nadmen... a nekad tako pozitivan... sve te vrline i mane sam prihvatio, jer sam u njima video i sebe dok sam se ozbiljno bavio sportom... nisam trazio nikad idola i bozanstvo, nego coveka od krvi i mesa koji mi je blizak...
Sad je na korak od sportske besmrtnosti... dal ce se opet okliznuti, ili konacno hrabro zakoraciti... obe opcije su sasvim realne... ali i ako padne, zadnji cu biti koji ce ga popljuvati, jer barem pokusavam da razumem kroz kakav Termopilski klanac pokusava da prodje svih ovih godina...
Strast u sportu, i zivotu... jedino vredi na kraju, navijati, bordriti, slaviti i tugovati... ko nije sve to izgurao, nije ni ziveo...