La Femme je napisao/la:
EUgenije je napisao/la:
@nikita
ok mogu se sloziti s tobom da jedan dio onog odusevljenja Goranovom pobjedom ide na racun njegove karizme i toga sto je sam po sebi bio iznimno popularan.
medutim njegovo osvajanje wimbledona na nacin koji bi tesko i najveci redatelji izrezirali dovelo je do toga da je taj ponedjeljak cijela Hrvatska na trenutak stala i bila uz njega.
siguran sam da je npr osvojio wimbledon nekoliko godina ranije i na neki "normalni" nacin da bi euforija bila manja.
ovako se sve poklopilo i nastalo je opce ludilo koje se jednostavno vise nece ponoviti.
Vidi cijeli citat
Ma nije samo ric o tom ponediljku 2001. Sican se da smo mi ekipa iz kvarta trcali doma sa igralista kad se znalo da igra...igralo se na parkiralistu turnire ( jos iman onaj stari drveni reket ), pa na mali tenis ( malo polje i samo rukama ). Jednostavno se zivilo sa njim, sta nije bija slucaj za Majolicu. Sican se i tuge isprid zgrade kad bi izgubija finale Wimblica. Svi bi bili ko da nam je neko pobija po familije. Svacan da me ove mladje generacije mozda ne kuze, al stariji jesu svakako. Sta san starija sve vise svacan da je ovo skroz drukcije doba. Ispod prozora nema vise dice sta tuku lopticon o zid ka onomad mi, sta igraju na balun, granicara...sad su to neki novi klinci, neki novi klinci...
Pa Goran je tada već 10-ak godina bio u vrhu,tenis se tada puno više pratio.Pa teško je očekivat neku veliku euforiju kod nas kad 90% ljudi do polufinala nije niti znalo da se održava tamo neki US Open.