Ne mogu da se ne osvrnem na jedan slikovit detalj...
Pred kraj meca posle jednog poena Novak izbacuje sve svoje frustracije sa recenicom:
"hebe me, da me hebe u mozak ceo zivot"
Tako se oseca i Federer, imas vanserijski talenat, rasturas sve oko sebe, stignes do vrha, kupis trofeje, a onda ti se ispreci ovakva prepreka... sta da radis osim ovako da kukas, Rafolinjo kao da je od malena otet od vanzemaljaca, "nabudzili" su ga, ubacili mu drugaciji algoritam u mozak, i vratili ga neprimeceno.
Kakav je to sklop licnosti, gledam ga u intevjuima, stidljiv je kao streberka kad prdne na casu, nema fluidnost misli, tesko se izrazava... a onda izadje na teren kao da je dopingovan kombinacijom speeda i spanske mushice, sa pogledom serijskog ubice... nesto je tu krajnje perverzno u takvom raskoraku.
Najbolje je pomiriti se sa time da je "drugaciji", ali uvek iznova sam fasciniran i zblanut ovakvom pojavom