„Čudesna četvorka“ i izazivači – ko osvaja Vimbldon?

Tenisko leto uvek je vrelo, nezavisno od stvarnih vremenskih prilika – još se nisu dobrano slegli utisci sa Rolan Garosa, a teniski svet već se preselio na travu i iščekuje početak Vimbldona, najvećeg turnira na svetu. Očekuje se da „Čudesna četvorka“ Nadal-Đoković-Federer-Mari ponovo vodi glavnu reč, ali i nad njihovim partijama stoje brojni znaci pitanja i faktori koji mogu da ih sputaju. Dalje, nameće se pitanje ko je u stanju da, uslovno rečeno, dođe iz drugog plana – je li to Rodik, možda Del Potro napokon zaigra dobro na travi, Gaske, Berdih, Conga ili neko drugi.

Rafael Nadal – u potrazi za trećom titulom

Nadal je branilac titule, dvostruki šampion, prvi nosilac, osvajač Rolan Garosa, ali sam uprkos svemu skeptičan u pogledu njegovog dometa na ovogodišnjem Vimbldonu. Igrao je daleko ispod svog uobičajenog nivoa na početku Rolan Garosa, ali nešto me je začudilo mnogo više od toga – i po stavu na terenu, a i prema nekim izjavama, delovalo je kao da se Nadal pomalo zasitio tenisa. Jedna od njegovih osnovnih karakteristika bila je da ne pravi razliku među protivnicima, već da uvek igra punim intenzitetom, a u Parizu je Rafael dozirao snagu i nije mu baš bilo milo što se nalazi na terenu.

Soderling mu je u četvrtfinalu olakšao posao očajnom igrom, odavno nisam video da Šveđanin tolike silne forhende šalje daleko u aut. Već u polufinalu Nadal je ličio na starog sebe, pre svega njegovo kretanje i forhend, ali i Mari kao da je pre početka meča bio zadovoljan polufinalom (njegov najbolji rezultat u Parizu).

U finalu je Rafa pokazao jedan od razlog zašto se već sada može smatrati jednim od najvećih igrača u istoriji tenisa – igra najbolje kada je najpotrebnije. Kako je Agasi rekao, „Nadal jednostavno zna meru Federeru“ na Rolan Garosu i za mene nije bilo dileme, uprkos Nadalovim oscilacijama i sjajnoj Rodžerovoj pobedi nad Novakom, da će Španac šesti put osvojiti titulu u Parizu.

Tako je i bilo, ali dojma sam da je Nadal trofej osvojio „na mišiće“ i uz nekoliko srećnih okolnosti. Nisam siguran koliko će mu trijumf predstavljati moralni podstrek i nagomilati samopouzdanje kao što je to bio slučaj u prethodna dva slučaja kada je osvajao Vimbldon.

Uz to, trava je sasvim druga priča, naročito u početnim kolima kada je znatno brža jer nema vremena da se ošteti njen kvalitet. Na Špančevom putu su Raonić, Del Potro, Fiš i Berdih i nije nemoguće da Nadal završi učešće na terenima Ol Ingland Klaba pre polufinala. Možda je to i suviše smela prognoza, ali tako deluje iz ove perspektive.

Ipak, ne treba isključiti ni mogućnost da se Nadal na Vimbldonu pojavi kao preporođen jer, u krajnjem slučaju, takve sposobnosti čine ga najboljim teniserom na svetu. Videćemo.

Novak Đoković – hoće li nastaviti gde je stao?

Bili smo svesni da Đokovićeva fantastična serija pobeda mora nekada da se završi, a kraj joj je došao u najgorem mogućem trenutku – porazom od Federera u polufinalu Rolan Garosa posle 43 uzastopna trijumfa.

Jeste Rodžer igrao odlično, servirao je možda i najbolje u karijeri kada je reč o šljaci, ali Đoković je izgubio meč zbog svoje stegnutosti. Propustio je dve set lopte, zatim napravio dve potpuno atipične greške u taj brejku prvog seta, drugi je bacio u vodu, u četvrtom je servirao za set i nije ga osvojio...

Osim neiskorišćenih set lopti u prvom setu, najveći broj ključnih prilika koje su mu izmakle Đoković je propustio zbog opterećenosti važnošću meča. I bekhend mu je velikim delom popustio upravo zato.

Sve to sasvim je razumljivo, breme je zaista bilo ogromno – prvo mesto na svetu, prvo finale Rolan Garosa, Mekinroov rekord, sve glasnije spominjao se i Viljasov, Federer sa druge strane mreže, simbolika trenutka i utisak da je u prilici da napiše istoriju. Previše za jednog čoveka, pa makar on bio i veliki šampion u kojeg je Đoković definitivno izrastao.

Međutim, to je već prošlost, a pitanje od golemog značaja sada glasi – kako će se poraz odraziti na Novakove buduće igre?

Istina je da Đoković ima istoriju negativnog reagovanja na posebno teške poraze (Madrid 2009), ali je isto tako nekoliko puta dokazao da zna i brzo da se podigne nakon sličnih situacija.

Mišljenja sam da će sada Đoković pozitivno reagovati i na Vimbldon doći potpuno spreman jer je neverovatnim nizom i serijom od sedam titula napravio zalihe samopouzdanja koje se ne troše preko noći. Uz to, Novak na terenima Ol Ingland Klaba ima šansu da objedini svoja dva najveća sna u životu – osvajanje Vimbldona i zauzimanje prvog mesta na ATP listi. Takođe, nema više psihičke zamorne priče o rekordu, a i fokus medija neće biti apsolutno usmeren na Novaka, što bi trebalo dobro da utiče na njegove partije.

U nekoliko kolumni na stranim sajtovima pročitao sam kako se Đoković bolje snalazi na travi nego na šljaci. Uprkos tome što je Novak svestran igrač, ne znam na čemu se takvi sudovi baziraju. Servis i volej nekada su bili odlučujući činioci uspeha na travi, sada više nisu, ali su i dalje bitni za ishod. Đokoviću je volej možda i najslabija tačka u igri, a servis mu je podložan oscilacijama kada nije u top formi.

Ne želim da kažem da Novak nema adute za travnatu podlogu, prevashodno ritern koji je najbolji na svetu, ali neka od njegovih najjačih oružja (kretanje i taktička obučenost) na šljaci više dolaze do izražaja.

Logično, isti ti elementi važni su i na travi, a i sam Novak je tokom karijere pokazao da ima igru za ’zeleni tepih’ – dva puta bio je u polufinalu Vimbldona, to je najbolji dokaz.

Na kraju i bez previše pametovanja treba zaključiti – ako Đoković bude igrao kao u dosadašnjem delu sezone, ima velike šanse da osvoji Vimbldon.

Rodžer Federer – ne diraj lava dok spava

Šestostruki šampion na Vimbldon ne dolazi kao glavni favorit, ali Federerov pohod ka još jednoj od Grend slem titula najveće šanse da se završi uspehom ima upravo u Londonu. Posle tri uzastopna poraza od Novaka, ponovo su se javili oni koji mu već tradicionalno u sličnim situacijama predviđaju nagli pad i skori odlazak u penziju, a Federer se potrudio da ih demantuje po ko zna koji put. Mahanje kažiprstom nakon trijumfa nad Đokovićem u polufinalu Garosa kao da je govorio „tu sam, i dalje sam u vrhu, najbolji sam“.

Osim lepote njegove igre, takav stav jeste ono što je u Federeru vredno divljenja – motivacija ga ne napušta, želi da se takmiči i da bude najbolji. Istina je da ga godine polako sustižu (puni 30 u avgustu), ali sve je veći broj onih koji smatraju da će Rodžer osvojiti bar još jedan GS trofej pre nego što se povuče.

Na Rolan Garosu servis mu je funkcionisao savršeno, izvodi ga sa takvom lakoćom, a opet ’čisti’ linije i pogađa najneverovatnije uglove. Na Vimbldonu će to biti još značajnije, a Federer će čestim izlascima na mrežu nastojati da dodatno skraćuje poene i tako čuva snagu što je više moguće.

Nije sporno da Rodžer i dalje poseduje kvalitet, ali više nije toliko konstantan kao ranije, tj. loši dani događaju mu se nešto češće. Iako se na Vimbldonu oseća kao kod kuće, Federer je prošle godine ispao u četvrtfinalu od Berdiha, a bio je i na pragu eliminacije u prvoj rundi od Alehandra Falje.

Ipak, izvrsne partije na Garosu učiniće da u London dođe potpuno rasterećen i u znatno boljem raspoloženju nego lani. Zato je Federera nemoguće otpisati i on je ponovo jedan od kandidata za plasman u završnicu turnira, kao i za osvajanje trofeja.

Endi Mari – borba sa 'demonima'

Na Rolan Garosu je igrao sjajno iako se borio sa povredom skočnog zgloba, i u polufinalu je igrački bio ravnopravan sa Nadalom, ali je sve prelomne poene izgubio. Jedan od mojih kolega rekao je da je Mari bio „nedorečen“ u duelu sa Špancem i to jeste adekvatan izraz – dobro se držao, parirao mu sa osnovne linije, čak je neretko i preuzimao inicijativu, ali u odlučujućim momentima je bio rezervisan i to mu se osvetilo. Osim toga, kao što sam već napisao, Škot kao da je već bio zadovoljan ostvarenim i, ruku na srce, Rolan Garos je GS turnir koji najmanje ’leži’ Mariju.

Za razliku od Pariza, Mari u Londonu igra odlično i u prethodne dve godine igrao je polufinale. Sada je osvojio Kvins, pa će na Vimbldon doći u pobedničkom raspoloženju. Već sam u nekoliko navrata pisao da Mari ima igru potrebnu da osvoji Grend slem turnir i da je samo pitanje trenutka kada će to i učiniti. Pred ovogodišnji Vimbldon neophodan mu je kontinuitet pri servisu i hladnija glava nego inače.

Dodatni problem koji Endi ima u Londonu jeste ogromni pritisak britanske javnosti koja na šampiona čeka od 1936. godine i Freda Perija. Iako Mari kaže da ga to ne dotiče, kako turnir odmiče medijska presija postaje sve veća i tako mu bar delimično skreće misli sa terena.

Uz Endija Marija, jedino je Goran Ivanišević poražen u prva tri Grend slem finala. Ipak, on je pre deset godina kao potpuni autsajder osvojio Vimbldon i kaže da Škot mora da se suoči sa pritiskom.

“Mislim da je Mari spreman. On je sve te momke pobeđivao ranije i igra veoma dobro. Ono što mora da uradi je da se suoči sa pritiskom. Nema više izgovora za njega. Kada igraš na centralnom terenu, jednostavno moraš da uživaš. Nije lako sve vreme uživati, posebno kada gubiš, ali na to nikada ne treba zaboraviti. Đoković, Rafa i Rodžer su toliko dobri, ako im daš samo jednu šansu lako će te pobediti”, rekao je Ivanišević.

Zatim, Mari ima prilično nezgodan žreb – na putu do polufinala su mu sve bolji Gaske i Endi Rodik, koji ga je pre dve godine savladao u polufinalu.

Ostali

Na Rolan Garosu vodeća četvorka svetskog tenisa igrala je u polufinalu, ali to nikako ne znači da su ostali iz vrha podigli ’belu zastavu’ pred Vimbldon.

Endi Rodik strpljivo je sačekao da se završi sezona na za njega omraženoj šljaci i motivisan je da ponovo odigra na najvišem nivou u Londonu. Pre dve godine bio je nadomak titule, ali je izgubio i svoje treće finale od Rodžera Federera. Nikad ne reci nikad uvek je primenjiva izreka, ali mislim da je Amerikanac tada propustio zlatnu i poslednju priliku da se dočepa toliko željenog trofeja na Vimbldonu.

To ne znači da je Rodik rival za potcenjivanje, naprotiv. Razorni servis na travi mu uvek garantuje veliki broj lakih poena, a ako mu bekhend bude funkcionisao kao pre dve godine, biće ozbiljan izazivač ’velikoj četvorci’.

Tenisku javnost veoma zanima kako će u Londonu odigrati Huan Martin del Potro. Argentinac se polako vraća u vrhunsku formu i treba očekivati da se do kraja sezone vrati u Top 10 posle povrede ručnog zgloba. Međutim, trava je podloga na kojoj se Delpo ne oseća ugodno, tu se kreće neuporedivo lošije nego na šljaci i do sada nije prošao dalje od drugog kola.

Ipak, igrački je Del Potro prilično napredovao, u perspektivi pretenduje na mesto ’broj jedan’ i zato će morati da nauči da igra na travnatoj podlozi. Potrebno je da smisli formulu u kojoj će njegov snažni forhend dolaziti do izražaja, kao i da ga servis izvrsno služi.

Žo-Vilfrid Conga je prošle godine igrao u četvrtfinalu, sada je dogurao do finala na Kvinsu i što je najvažnije – napokon ga ne muči nijedna povreda. Svojim ultraagresivnim stilom igre Francuz može da bude ’mina’ na Federerovom putu iz dva razloga – ne plaši se autoriteta najvećih tenisera i igra spektakluarno kada je inspirisan, kao npr. sa Nadalom 2008. na Australijan openu.

Prošlogodišnji finalista Tomaš Berdih u lošoj je formi, ali mislim da će uspeti da je podigne za Vimbldon. Ipak, sumnjam da će to biti dovoljno da ponovi prošlosezonski podvig, a deluje mi da je i Robin Soderling u blagom padu.

Miloš Raonić bi u perspektivi mogao da bude velika pretnja na travi, ali trenutno mu hendikep predstavlja mali broj odigranih mečeva na toj podlozi. Rišar Gaske, polufinalista iz 2007. godine, igra sve bolje, David Nalbandijan pokušava da se vrati, a ne treba otpisati igrače koji se uglavnom oslanjaju na servis – Iva Karlovića i Džona Iznera.

Dobrom rezultatu nada se i srpski dvojac Viktor Troicki-Janko Tipsarević. Viktor je probio led na Rolan Garosu plasiravši se u četvrto kolo, pa se očekuje da napokon prođe u osminu finala i na Vimbldonu. Sa druge strane, Janko je 2007. i 2008. godine već igrao četvrto kolo, iza sebe ima izvanrednu nedelju u Istbornu i mogao bi daleko da dogura ukoliko mu povreda zadobijena u finalu ne ugrozi učešće. Nažalost, nije imao sreće sa žrebom jer je već na startu ’izvukao’ Karlovića, ali Tipsarević je sposoban da prebrodi tu prepreku.