Ženski tenis je zanimljiviji od muškog
Razmišljajući na tribinama o tome kako se drugo polufinale nikada neće završiti, u glavi mi se našlo mesta za još jednu misao.
Koliku je samo krizu prošao ženski tenis u prethodnih nekoliko godina, da je teško bilo pomisliti da će se u dogledno vreme oporaviti.
Možda u marketinškom smislu i neće jer, osim Serene Vilijams koja je trenutno na porodiljskom i Marije Šarapove koja nije baš postupala po pravilima, ne postoji velika zvezda koja će vući WTA, ali u igračkom i takmičarskom pogledu svakako je toliko visoko da je prestigao u muški tenis.
Teško je bilo zadržati se samo na toj misli jer su na terenu Simona Halep i Andželik Kerber igrali fantastičan meč, sigurno najbolji u dosadašenjm toku turnira. Iako je trajao "samo" dva sata i 20 minuta videli smo spektakl koji se teško može ponoviti.
Pobedu i plasman u finale ostvarila je Rumunka sa 9:7 u odlučujućem setu, obezbedivši duel sa Karolinom Voznijacki, koja je prethodno pobedila debitantkinju Eliz Mertens.
Na ‘Rod Lejver areni’ počelo je neverovatno – Simona je za 14 minuta osvojila prvih pet gemova, pogađala je bukvalno sve što je poželela, da bi u trenutku kada je servirala za set, prepustila kontrolu rivalki i ona je vratila dva od tri pretrpljena brejka.
Ipak, trenutno prva igračica na WTA listi je nekako došla do vođstva, da bi kod 3:1 u drugom delu imala potpunu kontrolu. Međutim, Kerber diže nivo igre, vraća brejk i onda koristi drugu šansu u devetom gemu za izjednačenje.
Dok su brojne bebe na tribinama plakale kada god bi se odvijao neki važan poen, nismo ni slutili šta nas tek očekuje – po brejk na startu odlučujućeg seta, propuštena šansa Simone kada je servirala za trijumf, a onda ista situacija na suprotnoj strani mreže.
Već od 5:5 dve velike borkinje jedva su stajale na terenu, ali su skupljale snagu i igrale svaki poen kao da im je poslednji. A taj poslednji nikako nije stizao.
‘Momentum’ je menjao stranu iz minuta u minut, činilo se da Halep teško može da izgubi u trenucima kada je pogađala sve, da bi samo nekoliko minuta kasnije Andželik imala dve prilike da završi meč u svoju korist. I tada smo videli izuzetno hrabre i agresivne udarce Halep, kojoj se sva muka isplatila tek u 16. gemu.
"Znala sam da jedino kada verujete u svoje mogućnosti, možete da pobedite svaki meč. O tome sam razmišljala", rekla je vidno iscrpljena Rumunka.
Kako i da ne bude, kada se pretplatila na maratone u Melburnu i to pošto je doživela teško iskrenuće zgloba na startu – setimo se samo duela iz druge runde sa Loren Dejvis, onih 15:13 u trećem setu i tada spasenih meč lopti.
"Rekla sam svom timu da ću igrati do kraja, posle turnira me očekuje dug odmor", dodala je devojka iz Konstance koja je na terenu provela ukupno 11 i po sati.
Samo kada bi se gledali njeni mečevi moglo bi da se opravda sve rečeno u trećem pasusu teksta, bez osvrtanja na one poput Garsija – Vondrušova, Martić – Kumkum, Suares-Navaro – Kontaveit, Su-Vej Hsije – Kerber ili baš između sledeće protivnice Voznijacki i Suares-Navaro u prethodnoj rundi.
Za razliku od nekolicine u muškoj konkurenciji (Šapovalov – Conga, Kirjos – Conga, Kirjos – Dimitrov, Čilić – Nadal mogu da pariraju samo po kvalitetu), ženski deo turnira doneo nam je zabavu na visokom nivou i dramu koju je retko ko očekivao.
Interesantna trivija jeste da su obe finalistkinje spasle barem po dve meč lopte tokom turnira, a Voznijacki i Halep neće se boriti samo za svoj prvi Grend slem trofej, već i za prvo mesto na WTA listi, pošto ih trenutno odvaja samo 450 bodova.
"Uzbudljivo – Halep je, poput mene, spasavala meč lopte i morala da se bori da ‘preživi’. Biće to zanimljiv susret i zato što ćemo igrati za prvo mesto. Ko god pobedi, biće na čelu WTA liste od ponedeljka, što je veoma ‘kul’ priča. Izaći ću na teren i zabavljati se, uživati u trenutku jer, kao što sam već isticala, mogla sam odavno da budem kod kuće", kazala je Voznijacki nakon relativno rutinske pobede nad Eliz Mertens.
Prvi set je prošla bez poteškoća, u drugom je napravila brejk i stigla do prilike da servira za finale, ali joj se u glavi pojavila bubica zvana "meč sa Li Na iz 2011. godine", kada je imala sve u svojim rukama i potom osetila svu bol profesionalnog sporta.
Prema sopstvenom priznanju, razmišljanje o tom okršaju pomogao joj je da prebrodi krizu protiv Belgijanke jer je, kako kaže, znala da je i protivnica nervozna – Mertens je debitovala u glavnom žrebu Australijan opena.
"Prošlo je sedam godina, a taj trenutak me i dalje prati. Moje mišljenje je da učite tokom čitavog života. Imala sam situacije gde sam se suočavala sa meč loptama, pa sam i iz toga nešto učila. Sama stizala do meč lopti i gubila – iz svega se nešto nauči", dodala je Dankinja.
Ono što mi ne moramo da učimo jer već znamo jeste da nas u subotu, od 9.30 po srednjoevropskom vremenu, očekuje izuzetna borba za titulu – obe je jednako zaslužuju, ali samo jednu će sreća konačno pogledati.
NIKOLA ĐUKIĆ
P. S.
Sve potpisujem!