8. Rusija
Savladali su Grke, odigrali po jedno dobro poluvreme protiv Španije i Mađarske, a takođe su bez problema savladali i Nemačku u 1/8 finala. Svakako su pokazali više nego na SP u Kazanju kao domaćin, gde su izgubili sve mečeve u grupi sa SAD, Italijom i Grčkom. Njihov rezultat još više dobija na značaju, ako se uzme u obzir da su promenili skoro pola tima u odnosu na prethodno EP u Budimpešti. Ne znam da li su u pitanju povrede, ali selektor Shagaev je dosta menjao. Pretpostavka je, da se njihov najbolji i najstariji igrač ('84) Stepanyuk oprostio od reprezentacije. Podsećam, on je bio među najboljim strelcima EP u Budimpešti, odnosno podelio je drugo mesto sa Bodegasom. Takođe, krajem prošle godine ostali su bez jednog jako talentovanog igrača Vladislava Timakova, koji je preminuo na pripremama svog kluba Sinteza. Nedostajalo je još par igrača koji su prethodnih par godina bili u sastavu reprezentacije, kao recimo Shepelev, Nagaev, Derevyankin, Suchkov... Sve su to mladi igrači ('93-'95), koji su za ovogodišnje EP u Beogradu zamenjeni još mlađim igračima.
Za ovo prvenstvo Shagaev se, između ostalog, odlučio za Danila Merkulova, Adela Ginijatova i Andreya Balakireva, trojicu igrača koji su '96-'97 godište. Njih trojica su sa generacijom '96 i mlađi osvojili bronzu na U18 SP u Istanbulu '14, održanom ubrzo po završetku EP u Budimpešti. Rusi su na tom prvenstvu savladali Italiju (tada još aktuelnog prvaka sveta), Hrvatsku u 1/4 finalu i Srbiju u meču za bronzu. Poslednja dva meča dobili su na peterce. To je jedino takmičenje u poslednje 2 godine na kojem Srbija, uzimajući u obzir i seniorsku i juniorsku konkurenciju, nije osvojila medalju. Rusi polako ali sigurno sve više napreduju, imaju odličnog selektora, veoma mlad tim i sigurno je da u narednim godinama mogu samo napred - nikako nazad.
7. Hrvatska
Nastavljena je tradicija loših rezultata Hrvatske na EP i loših rezultata Tucka kao selektora. Ili bolje reći, lošeg utiska i nekog nezadovoljstva koje ostaje posle svakog takmičenja, bez obzira na rezultat. Čak i kad je ostvario određene rezultate, kao recimo u Barseloni ili Kazanju, na kraju se više pričalo o provlačenju protiv Australije ili blamaži u finalu Kazanja, nego o osvojenim medaljama. Ovde je tek pao na ispitu jer je od 3 jake utakmice izgubio sve, uz još jednu blamažu protiv Srbije i skandaloznu prvu četvrtinu protiv Italije. Izostanci Muslima i Obradovića ne mogu biti alibi za prikazano.
Hrvatska je tako porazom od Mađarske u 1/4 finalu, po treći put uzastopno ostala bez završnice EP i borbe za medalje. Dakle, ostaju na 3 medalje iz Firence, Kranja i Zagreba. Ako se uzmu u obzir rezultati na SP ili OI, to je jako malo za jednu od boljih svetskih reprezentacija - 3 medalje na 11 nastupa od samostalnosti. Nije nešto bolje bilo ni za vreme Rudića, jer je i on imao kikseve u Beogradu i Ajndhovenu, posebno ovaj drugi.
Ostaje pitanje šta će biti posle ovogodišnjih OI ? Dobud je definitivno izgubljen kao i Vrlić, Paškvalin i Pavlović nisu taj kvalitet, pa na poziciji centra ostaje samo Lončar. Sukno i Joković bi trebali biti nosioci ove ekipe, ali i tu postoje problemi jer Joković ''nestane'' u važnim mečevima, a odbrana protivnika se fokusira na Sukna. Hrvatska će biti jača za Muslima i Obradovića na OI, samo je pitanje šta će po završetku OI odlučiti Pavić i Burić. Oni su, ako se ne varam, najstariji igrači u ekipi. Petković do sada nije pokazao ono što se od njega očekivalo, a i on je nedavno napunio 30. Bošković bi takođe i dalje dobro došao ovoj ekipi.
E sad, u zavisnosti od toga šta odluče Pavić i Burić nakon OI, u poređenju sa ekipom iz Londona - Pavić, Burić, Bušlje, Muslim, Obradović, Joković, Sukno, Barać, Hinić, Dobud, Bošković, Vićan... Ostaju Bušlje, Muslim, Sukno, Joković, Obradović, Lončar, pored njih igrači poput Paškvalina, Buljubašića, Petkovića, Šetke, Bukića... Od mlađih igrača tu su Bijač, Vukičević i Macan, mada je pitanje koliko će biti prostora za Macana i Vukičevića nakon povratka Muslima i Obradovića, a verovatno i Buljubašića ako Tucak i dalje bude selektor.
Očigledna je razlika u kvalitetu i širini rostera iz Londona i ovog današnjeg, posebno ako se Burić ili Pavić oproste nakon OI. Od velikog broja igrača koji su prethodnih godina ''prošli'' kroz razne juniorske selekcije, samo su Bijač, Bukić, Macan i Vukičević dobili kakvu-takvu šansu, ali ni to nije nešto preterano, u poređenju sa Italijom, Srbijom, Mađarskom i Grčkom, pa čak i Španijom i Rusijom.
