Sutra u poslednjem meču dana, Hrvatska i Crna Gora igraju jedan od dva derbija drugog kola. Mada, ovaj meč se odavno ne može nazvati derbijem. Pobednik će imati par dana odmora više, a zatim i lakšeg protivnika u četvrtfinalu (Grčka) što je itekako značajno na putu ka olimpijskoj vizi.

Crnogorci imaju baš poražavajući međusobni skor sa Hrvatskom, rekao bih odmah iza Grčke (protiv Mađarske) i Mađarske (protiv Srbije). Na OI su slavili u Pekingu, nakon čega su 3 puta poraženi, dva puta u polufinalu ubedljivo (London, Rio). Na SP nikada nisu savladali Hrvatsku, a svaki poraz je bio sramotan. Grupna faza u Rimu, četvrtfinale u Šangaju i Kazanju. Pre dve godine su izgubili u četvrtfinalu Barselone, pre toga i u Ajndhovenu, a poslednju pobedu na EP su ostvarili na otvaranju turnira u Zagrebu 2010. godine u jednom jako čudnom meču sa dosta preokreta. To im je jedina pobeda sa najvećih takmičenja u poslednjih 10 godina, uz nekoliko baš ubedljivih poraza.

Tucak nije mnogo menjao u odnosu na poslednja takmičenja, tu je Bukić umesto Šetke, a još prošle godine u Koreji, Benić je zamenio Buljubašića. Bušlje je ove sezone igrao samo LŠ, a Bijač je imao problema sa povredom. Videćemo hoće li to imati uticaja u utakmicama sa jačim reprezentacijama, protiv CG ne bi trebalo biti problema za trojku Bušlje-Macan-Benić protiv centara Spaića i Pješivca. Raduje svakako i ''neki novi'' Joković u odnosu na prethodne godine. Centarski par je najbolji na svetu, a posle ''odlaska'' Sukna glavna napadačka opcija je Fatović, odmah iza je Vukičević. Benić je bek sa sjajnim šutem.

Na drugoj strani, reklo bi se da su ''zacementirani'' Lazović na golu i Spaić na centru. Na poslednja 3 takmičenja Gojković je priredio ''vrtešku'' Šćepanović, Kandić i evo sada Tešanović kao drugi golman, odnosno Mišić, Murišić i evo sada Pješivac kao drugi centar. Tu je sada i četvrti bek Dimitrije Obradović pored Ivovića, Draškovića i Čučkovića, što može značiti samo da će Ivovića štedeti u odbrani, da bi imao veću ulogu u napadu po zgodnoj (levoj) strani gde su još Petković i Vidović. To je svakako loša vest za svakog protivnika, za početak je postigao 4 gola Slovacima. Po desnoj strani su Draško Brguljan, Đurđić i Đuro Radović. Pored slabog i nedovoljno iskusnog centarskog para, glavna mana im je već skoro deceniju igrač više.

U poslednjem meču u Barseloni imali su 4-2 na poluvremenu, a na kraju su izgubili 7-9. Držali su se dobro do poslednje četvrtine, kada je Hrvatska napravila seriju. Imali su u trećem periodu i zicer za +3. Igrali su odličnu odbranu uz veliku potrošnju zbog čega su na kraju pali. Napad sa igračem više - standardno loše.

Realno gledano, nakon sramotnih izdanja u većini međusobnih duela i posebno na poslednja dva SP protiv Grčke i Australije, sve osim pobede Hrvatske 3-4 razlike je iznenađenje.

Cure pobijedile Srbiju 9:8 

U petak gube od Rusije, a u nedjelju moraju pobijediti Slovačku koja je zadnja u grupi za povijesni plasman u četvrtfinale 

Kratka najava sutrašnjeg (19h) duela između Mađarske i Španije koji će, s obzirom na partije Španaca na poslednjem EP i SP, možda jedini opravdati epitet derbija grupne faze.

Španci posle srebra na EP, a zatim i na SP, svakako imaju čemu da se nadaju i na ovom prvenstvu. U poređenju sa domaćinom dao bih im prednost po levoj strani (Perrone, Granados, Delgado - igrao za Brazil) i na beku zbog Munarriza pre svega, dok Mađari imaju bolje centre i desnu stranu sa dva levaka (Vamos, Zalanki). Mada, kad malo bolje razmislim, nijanse su to. Mađarska leva strana - Varga, Manhercz, Erdelyi.

Tamas Marcz i David Martin napravili su po 2 promene u sastavima u odnosu na Gvangdžu. U sastavu Španije su Adrian Delgado i Bernat Sanahuja umesto Barrosa i Cabanasa, dok su Mađari pojačani povratnicima - Erdelyi/Hosnyanszky umesto Batoria i Sedlmayera.

Gledajući čisto istorijat duela ove dve selekcije, Španci se sigurno rado sećaju 90-ih, konkretno perioda '96-'98. Tada je generacija Jesus Rollan, Manuel Estiarte, Ivan Perez i ostali, savladala Mađare u polufinalu OI u Atlanti na putu do zlata, a takođe i u finalu SP '98 u Pertu. U međuvremenu, remizirali su 7-7 na EP '97 u Sevilji.

I to je to otprilike što se tiče Španaca. Nakon tog finala u Pertu '98, Mađari su vezali 11 pobeda na 3 najveća takmičenja protiv Španaca. Slavili su 2 puta na OI, 4 puta na SP i 5 puta na EP.

A sad jedan nerealan podatak. Od osnivanja EP u vaterpolu (prvi turnir 1926. godine), Mađari i Španci su odigrali 17 utakmica, od čega su Mađari dobili 15, a dva puta je bilo nerešeno. Pored Sevilje '97, odigrali su 7-7 i u Splitu '81 (i tada Estiarte bio u sastavu).

Prošle godine u Gvangdžuu meč je završen 13-11 za Mađare, ali je posle 3/4 bilo 12-6.

svaka čast texi

sjajno analiziraš , kao i odbojku

veliki pomak za nase cure...smjese im se 2 pobjede na EP-u ...toga do sad nije bilo...ako se ne varam

Bože dragi, Crnogorci nadoknadili -5

Još 2 i pol minute

Kakva je ovo nonsalancija, 5 golova primili u par minuta

A tucak tek na 10-10 zove timeout

Ponovno se pokazuje da su vaterpolisti vjerojatno mentalno najgora reprezentacija.