Svetska liga 2016. - Finalni turnir (Huizhou, Kina)

GRUPA A: Grčka, Italija, Australija, Japan
GRUPA B: Srbija, SAD, Brazil, Kina

Turnir počinje u utorak, polufinala su u subotu, mečevi za medalje u nedelju. Nema slobodnih dana, svi prolaze grupnu fazu.

Srbija

Svakako prvi favorit, nakon šest uzastopnih takmičenja koja su osvojena u prethodne dve godine. Srbija je rekorder po broju osvojenih/zlatnih medalja na dosadašnjih 14 izdanja. Osvojeno je ukupno 9 zlatnih medalja, od čega 8 kao SRB (2006. godine igrali samo srpski igrači, iako smo nastupali pod imenom SCG). Rekorderi po broju (zlatnih) medalja su: Nikić, Filipović i Prlainović sa po 8 zlata. Nikić ima ukupno 10 medalja (8-1-1) i osvojio je medalju svaki put kada je bio u sastavu. Dva puta nije bio u sastavu, a još dva puta Srbija nije učestvovala na finalnom turniru.

Dejan Savić kao selektor Srbije (debitovao na F8 u Čeljabinsku 2013. godine), na 3 finalna turnira SL ima isto toliko zlatnih medalja. Nakon prošlogodišnjeg zlata u Bergamu, Srbija je postala prva selekcija sa tri uzastopna zlata u SL. Pre toga su Mađarska, SCG i Srbija (u dva navrata) uspele da vežu dve titule. Dejan Savić kao selektor ima 37-0-1 u mečevima SL, serija od 37 uzastopnih pobeda prekinuta je porazom od Crne Gore u Banjaluci. I dalje nema poraz u regularnom delu meča, jer su Crnogorci slavili posle peteraca.

Tim porazom od Crne Gore je ujedno prekinuta i serija od 40 pobeda u svim takmičenjima. Ako uzmemo u obzir da je Srbija odustala od učešća u SL 2012. godine, onda dolazimo do 5 uzastopnih titula i skora 60-2. Drugi poraz je od Španije 2011. godine.

Ranđelović je debitovao na EP '14, a Jakšić na F8 SL '15. Do danas, znaju samo za zlatne medalje. Ranđelović je osvojio 5, a Jakšić 3 uzastopna zlata. Braća Rašović, Subotić i Ubović pridružiće se grupi od 29 igrača, koji su osvajali zlatne medalje u SL ili trojci koja to nije uspela - Kuljača, Gak, Jelenić.

Sastav: G. Pijetlović, B. Mitrović, Gocić, V. Rašović, Filipović, Ranđelović, Aleksić, Jakšić, Prlainović, Subotić, Ćuk, S. Mitrović, S. Rašović, D. Pijetlović, Ubović.

Nema Nikića zbog obaveza u Galatasaraju i Mandića zbog povrede. Savić je više puta ponovio da rezultat nije u prvom planu, već pripreme za OI. Međutim, prošle godine je imao slične izjave, pa se Srbija maltene prošetala do zlata.

Grčka

Sastav: Galanopoulos, Flegkas, Mylonakis, Dervisis, Genidounias, Fountoulis, Pontikeas, Afroudakis, Delakas, Mourikis, Kolomvos, Gounas, Vlachopoulos, Tigkas, Solanakis.

Posle 8 godina Grčka ponovo učestvuje na finalnom turniru. Poslednji put su bili učesnik 2008. godine u Đenovi. Na osnovu prikazanog u Kazanju i Beogradu, kao i evropskim kvalifikacijama za SL, svakako su odmah iza Srbije na ovogodišnjem F8.

Nisu menjali sastav u odnosu na SP i EP, samo su pozvana još 2 igrača, jer ove godine FINA dozvoljava izmene u sastavu tokom turnira, odnosno ukupno 15 igrača u sastavu. Novi igrači su, sad već bivši igrač Partizana - Tigkas i mladi Solanakis. Tigkas se vraća u A tim posle dve godine (igrao na EP u Budimpešti), a za Solanakisa ('94) znam samo to, da je igrao na U18 SP u Pertu 2012. godine.

Još jedan razlog zašto je Grčka odmah iza Srbije, jeste to što maltene kompletna reprezentacija igra u Olimpijakosu, koji sa klupe vodi upravo selektor Vlachos. Olimpijakos je ove godine, ako se ne varam, izgubio samo jedan meč u svim takmičenjima - finale LŠ od Juga.

Grčka je na prethodnih 14 izdanja osvojila 2 bronze, 2004. godine u SAD i 2006. godine kao domaćin u Atini.

SAD

Sastav: Moses, Vavić, Obert, Hallock, Roelse, Cupido, Samuels, Azevedo, Bowen, Bonanni, J. Smith, Mann, Dunstan, Baron.

Dve promene u odnosu na prošlogodišnja takmičenja, nedostaju Kimbell i Virjee, nova imena su Hallock i Dunstan. Kimbell je igrao u Bergamu i Kazanju, a Virjee samo u Bergamu. Takođe, Vavić je propustio Bergamo prošle godine (igrao Virjee), a vratio se u sastav na kval. turniru za SL, na kojem je igrao i Kimbell. Verovatno je u pitanju neka povreda Kimbella, jer propušta F8 nakon 3 uzastopna turnira. Dunstan je ''novo'' ime, jer je igrao F8 u Čeljabinsku/Dubaiju, nisam tačno siguran.

Ništa novo kad su u pitanju Ameri - u olimpijskoj godini igraju najbolji vaterpolo. Pored osvojenog kval. turnira za SL, gde su savladali Brazil i dva puta Australiju, bili su bolji u pripremnim mečevima od Crne Gore i Italije. Jedan od ta dva meča su igrali bez Mosesa, a drugi bez Azeveda i Bonanni-ja.

Do sada su osvojili 2 medalje, bronzu 2003. godine kao domaćin - pobeda protiv SCG, i srebro 2008. godine - poraz od Srbije. Pored toga, Ameri su rekorderi SL po broju izgubljenih mečeva za bronzu - 5 puta, poslednji put prošle godine protiv Brazila.

Sutra nešto više o Italiji, Brazilu i Australiji...

Italija

Sastav: Vassallo, Del Lungo, F. Di Fulvio, Figlioli, Velotto, Fondelli, Nora, Giacoppo, N. Presciutti, C. Presciutti, N. Gitto, S. Luongo, Aicardi, Bodegas, Figari.

Nakon 3 uzastopna takmičenja bez medalje i loših rezultata na EP, a posebno prošlogodišnjem F8 u Bergamu, došlo je do nekih promena u sastavu Italije. Pored povređenog golmana Tempestija, nema ni Galla, Baraldija i Giorgettija. Giorgetti propušta neko takmičenje nakon 6 godina. Od EP u Zagrebu 2010. godine je svaki put bio među 13 odabranih. U poslednjih nekoliko dana, ne samo da je otpisan sa spiska reprezentacije, nego ni Vujasinović ne računa na njega u Pro Reku. Navodno već postoji interesovanje Olimpijakosa.

Baraldi takođe propušta neko takmičenje po prvi put od EP u Budimpešti. Gallo je igrao u Bergamu i Beogradu, a propustio je Kazanj. Nova-stara imena na spisku su: Nora, Figari, Velotto, Fondelli... Vassallo je zamena za povređenog Tempestija, a Del Lungo vrlo verovatno prvi golman, možda čak i na OI.

Italijani svakako imaju motiv da osvoje medalju, nakon što su razočarali na SP i EP, a posebno kao domaćin F8 SL prošle godine. Tada su osvojili 7. mesto, što je najgori plasman jednog domaćina finalnog turnira (ako izuzmemo Patras 2002. godine, kada su Grci bili poslednji, ali je učestvovalo samo 4 ekipe). Čak je i Kazahstan kao domaćin bio bolje plasiran - 5. mesto.

Italijani su do sada osvojili 2 srebra i bronzu. Izgubili su finale od Mađara u SAD 2003. godine, i finale od Srbije u Firenci 2011. godine. Poslednja medalja je bronza u Kazahstanu 2012. godine.

Brazil

Sastav: Antonelli, Crivella, G. Gomes, Ives, Salemi, B. Gomes, Delgado, Silva, Rocha, Perrone, Guimaraes, Vrlić, Soro, R. Franco, Correa.

Nova imena u sastavu, u odnosu na prošlogodišnja takmičenja u Bergamu i Kazanju su: Soro, R. Franco i Correa. Nedostaje golman Bezerra, koji je bio ''najzaslužniji'' za osvojenu bronzu prošle godine, što je ujedno i prva/jedina medalja Brazila u SL. Naravno, kad kažem najzaslužniji, mislim na meč/peterce protiv SAD u borbi za bronzu.

Prošle godine su pokazali dva lica, od ubedljive pobede protiv Hrvatske i osvojene bronze na F8, do remija sa Kinom i poraza od Kanade na SP. Ove godine su osvojili 3. mesto na kval. turniru za SL i doživeli poraze od SAD i Australije. Jači su za Sora, Perrone i Vrlić su imali odličnu klupsku sezonu, posebno ovaj prvi, a ni Delgado, Rocha, B. Gomes i Ives Alonso uopšte nisu loši igrači.

Njima je svakako glavni cilj ove godine - medalja na OI.

Australija

Sastav: Stanton, Campbell, Ford, Cotterill, Power, Gilchrist, Roach, Younger, Swift, Emery, Howden, T. Martin, Dennerley, Kayes, L. Edwards.

U odnosu na sastav iz Kazanja nema promena, odnosno spisak je proširen za još dva igrača - Lachlan Edwards i Joe Kayes. Prvi je igrao na ranijim izdanjima SL, dok je Kayes veoma kvalitetan centar, inače Novozelanđanin. On je trebao da nastupi još prošle godine u Bergamu, ali je u poslednjem trenutku došlo do komplikacija. Potom je propustio i SP u Kazanju. Sa njim u sastavu Australija je znatno jača selekcija.

U odnosu na prošlogodišnji F8 nema Jamesa Clarka i Williama Millera. Australija je ove godine dva puta poražena na kval. turniru za SL, oba puta od SAD, oba puta tesno.

Na dosadašnjih 14 izdanja SL osvojili su dve uzastopne bronze, 2007. godine u Berlinu i 2008. godine u Đenovi. U Berlinu su savladali domaćina Nemačku, a godinu dana kasnije Crnu Goru u Đenovi. U Berlinu je za Australiju igrao (još uvek) Pietro Figlioli.

Kako mi je drago kad pogrešim u proceni i kad očekujem napet meč, a oni me demantuju. Niko ne može da mi nabaci osmeh na lice kao vaterpolisti. Kakvo gaženje prgavih i prljavih Italijana.  Kakvo smeće je golman Del Lungo, nadmašio je saigrače. 

Kad se samo setim pod kakvom paljbom je bio Savić posle poraza u Barseloni od Crne Gore...  Ove dve utakmice sa Španijom i Italijom, kao i nikad lošija grupna faza, predstavljaju nove dokaze da je Dejan Savić naučio lekciju. 

Nakon odlično odigrane grupne faze u Barseloni i lakih pobeda protiv Mađarske i Australije, usledio je šamar od Crne Gore, a Mađari koji su pored poraza od nas imali i remi sa AUS, osvojiše na kraju zlato. Drugi finalista Crna Gora je tada razbijena od Grčke na startu turnira.

Sledi EP u Budimpešti gde gubimo od Mađara, nerešeno sa Hrvatima, pa igramo sa Špancima za prolaz dalje. Prolazimo dalje, lako rešavamo Grke, kao po nepisanom pravilu mučimo se sa CG, da bi na kraju osramotili Mađare.

U Kazanju ponovo nije baš sve kako treba, jer smo savladali Australiju tek posle velikog preokreta. A onda u eliminacijama gazimo redom SAD, Italiju i Hrvatsku. Igramo sve bolje iz meča u meč.

Početkom godine u Beogradu smo igrali maksimalno od starta, a sve zbog navijača, ponovo pregazili Hrvate, da bi se onda namučili u finalu sa Crnogorcima. Pošteno namučili. Ovo sad u Riju toliko podseća na Kazanj, maltene preslikano. Samo je Španija zamenila SAD u 1/4 finalu.

Prvo, da čestitam Dekiju i momcima. 20 godina čekanja se isplatilo. Neviđena dominacija jednim sportom. 

Drugo, veliko hvala Nikiću i kapitenu Gociću. Šteta što je Nikac propustio F8 SL ove godine, jer bi zaokružio broj medalja sa velikih takmičenja - 30. Ali ni ovih 29 nije loše. Najtrofejniji vaterpolista svih vremena odlazi u velikom stilu. Rekorder po broju zlatnih medalja na SP (3) i EP (5) i po ukupnom broju medalja u SL (10), a bio je do pre mesec dana i po broju zlatnih (8), dok ga nisu prestigli Filip i Andrija. Hvala majstore. 

Imali smo velike igrače kroz istoriju, ali kapitena kao što je Gocić - nikad. One suze sve govore. Ne može čovek da se zaustavi. 

Treće, opširnije o svemu što su ovi momci postigli od 2006. godine, a posebno ova ekipa predvođena Savićem sa klupe, svim medaljama koje su osvojili i svim rekordima koje su oborili, možete da čitate u narednom periodu na ovoj temi. Kad se već nijedan novinar nije setio, a možda i hoće. Sad samo da kažem, da nam je ovo zlato 24. medalja ukupno, odnosno 18. zlato od razlaza sa Crnogorcima.

Četvrto, vaterpolo selekcije Srbije su trenutno: aktuelni olimpijski prvak, svetski prvak, trostruki uzastopni prvak Evrope, dvostruki uzastopni pobednik SK, četvorostruki uzastopni pobednik SL, aktuelni U20 prvak sveta, aktuelni U19 prvak Evrope, aktuelni U17 prvak Evrope (pobednik prvih Evropskih igara).

U petak počinje U18 SP koje će biti održano u Podgorici. Specifično takmičenje jer je održano samo 2 puta, a Srbija ga nikad nije osvojila. Prvo u Pertu '12 osvojila je Italija, a drugo u Istanbulu '14 osvojila je Mađarska. Naši momci su u Pertu osvojili bronzu, a u Istanbulu su razočarali i ostali bez medalje - 4. mesto. Medalju u Pertu osvojila je generacija Mandić, Jakšić, Gogov...

Ne raspolažem sastavom, ali pretpostavljam da će ekipu predvoditi Todorovski, Šulc, Vučinić, Velkić, Rogač... Uglavnom momci koji su osvojili zlato prošle godine na EI, kada nisu bili favoriti, kao što nisu ni sad. Mnogo dobrih ekipa i sjajnih mladih igrača. Crna Gora, Mađarska, Grčka, Španija, Hrvatska, Italija, Srbija... Svi mogu do zlata.

Ako bi kojim slučajem naši momci osvojili zlato, to bi zaista bilo nešto nezapamćeno u istoriji sporta. Tad bi stvarno držali sve moguće titule.